Крај Шенгена коштао би Европу 110 милијарди евра

granica

БРИСЕЛ I Трајни повратак контроле граница у Европи могао би да кошта земље шенгенске зоне око 110 милијарди евра у наредних 10 година, процјењује тинк-тенк француске владе.

Иако је шенгенски споразум централни дио европских интеграција, владе неких земаља ЕУ, под притиском европских гласача узнемирених великим приливом миграната из Африке и са Блиског истока, већ су увеле привремене контроле на границама са сусједним чланицама Европске уније.

У извјештају француског Стратежија, института директно повезаног са канцеларијом премијера, процјењује се да би трајно укидање простора у којем се слободно путује коштало Европу 0,8 одсто економске производње током десет година, пренео је портал Еурактив.

Само Француска би трпила штету од милијарду до двије милијарде евра на кратак рок и 10 милијарди на рок од 10 година, што одговара 0,5 одсто бруто домаћег производа (БДП), наводи се у студији.

„На дуги рок трајно увођење граничне контроле одговарало би три одсто пореза из трговине између земаља у шенгенској зони, што би за посљедицу имало структурни пад трговине од 10 до 20 одсто“, истакли су француски експерти.

Половина губитка потицала би од смањења туристичких посјета, 38 одсто од утицаја контрола на границама на прекограничне раднике а 12 одсто од додатних трошкова превоза терета.

Од 26 земаља шенгенске зоне, шест је, укључујући Њемачку, увело привремене контроле на граници у условима када стотине хиљада миграната покушава да стигне до најпросперитетнијих чланица ЕУ.
Агенције