Kurs franka vraća se na 100 dinara?

eko-franak19_620x0BEOGRAD | Na pomolu rešenje problema građana zaduženih stambenim kreditima u švajcarskoj valuti. Snižavanje bi išlo na štetu banaka, jer država nema para da pomogne. NBS i Udruženje banaka sastaju se sutra i traže dogovor.
HRVATSKI scenario je rešenje za problem kredita u švajcarskim francima. Najizgledniji izlaz za srpske dužnike je fiksiranje kursa franka na 100 dinara, i to na štetu banaka. Ovakva opcija juče je iz nekoliko izvora potvrđena „Novostima“. Država ne namerava da na bilo koji način subvencioniše ni banke, ni dužnike. Kako nam je potvrđeno, u budžetu nema para za rešavanje ovog slučaja, što je posredno potvrdio i Dušan Vujović, ministar finansija.
Vujović je nedvosmisleno poručio da franak nije briga države, tako da će teško ijedan budžetski dinar biti preusmeren za ovu namenu. Rešenje će, očigledno, morati da se nađe na relaciji centralna banka – poslovne banke – klijenti. U petak je zakazan sastanak NBS sa Udruženjem banaka, posle čega će se znati u kom smeru može da se očekuje rešenje.
„Narodna banka Srbije očekuje da će, posle sastanka u Udruženju banaka, i banke definisati svoje predloge kako bi NBS, u saradnji s bankarskim sektorom, celovito sagledala situaciju i opredelila buduće aktivnosti, imajući uvek u vidu potrebu da se optimalno zaštite interesi i poverilaca i dužnika i ne ugrozi finansijska stabilnost“ – saopšteno je juče iz NBS.
Centralna banka prikuplja informacije i analizira reagovanja nadležnih regulatornih tela na nagli rast franka u drugim zemljama, kao i eventualne dogovore banaka i dužnika, a otvorena je i za sagledavanje svega onoga što je dobro i primenljivo iz iskustva drugih.
„Međutim, kada se donose rešenja za ovakve probleme, poput otplate stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, mora se imati u vidu da su svaka zemlja i okolnosti u njoj različite i da se rešenja ne mogu prepisivati“ – ističu u NBS.
To, kako se navodi, potvrđuju i do sada prikupljene informacije, koje ukazuju na to da se od zemlje do zemlje razlikuju postupanja tržišnih učesnika i regulatornih tela, što zavisi od veličine problema, hronologije aktivnosti u prošlosti, kao i uticaja na opšti ekonomski ambijent i finansijsku stabilnost zemlje.
Dejan Gavrilović, predsednik Udruženja bankarskih klijenata „Efektiva“, reagujući na stav Ministarstva finansija da „neće mešati u rešenje problema sa stambenim kreditima u francima“, ističe da ministar finansija može da smatra da taj problem nije briga države, ali da to nije tačno.
„Upravo država mora da vodi računa da li je proizvod koji je u upotrebi ispravan ili ne. A kredit u švajcarskim francima to nije bio, i u tom slučaju je država zakazala“ – objašnjava Gavrilović.
Bankari, zasad, uglavnom ćute, osim pojedinih čelnika poput Slavka Carića iz Erste banke, koji su izašli sa konkretnim predlogom konverzije zajmova iz švajcaraca u evro. Međutim, sve oči su ipak uprte u državu, jer trošak rešavanja ovog problema mogu da podnesu samo dve strane: država ili poslovne banke.
POLjSKA BEZ OPASNOSTI
U NBS ističu da je primetno da regulatorna tela u mnogim zemljama imaju pristup da treba prvo dobro analizirati efekte mogućih mera i sačekati smirivanje sadašnjih turbulencija u pogledu daljeg kretanja kursa švajcarskog franka pre nego što se pristupi definitivnom predlaganju adekvatnih rešenja. – Tako u Poljskoj, na primer, smatraju da ovaj problem ne predstavlja opasnost za poljski finansijski sektor i privredu i verovatno će u tom svetlu pristupiti mogućim rešenjima, iako u ovoj zemlji više od pola miliona građana ima ove kredite – ističu u NBS.
Večernje novosti