ТРЕБИЊЕ | Употреба дронова, беспилотних летјелица на даљинско управљање, у БиХ није законски регулисана. Доступни су свима, а употребљавају се, у већини случајева, без дозволе и обуке за управљање.

Зује и снимају свуда око нас - масовне скупове, прославе, маркетиншке и промотивне спотове, али и акције спасавања, неприступачне и опасне терене; користе се у медијима и научним истраживањима. Како стижу на бх. тржиште, ко их, под којим условима и за које потребе користи – није регулисано. У тој, помало хаотичној ситуацији највише губе обучени оператери системима на даљинско управљање, дугогодишњи моделари и познаваоци беспилотних летјелица.

Живко Драпић, из Аероклуба Требиње, каже да свако ко има новца може да наручи и састави дрон.

- И онда каже: Ја сам пилот, ја летим. Ту настаје велики проблем, јер не познају основне елементе летења. Ова летјелица има контролор и жироскоп и чини се једноставна за употребу, али није тако - наводи Драпић.

Нелојална, нестручна конкуренција, истиче Драпић, оставља бојазан код јавности и отклон од ове модерне технологије која нуди велике могућности употребе и зараде. Грађани, не без разлога, страхују за своју безбједност и приватност.

Да је неопходно законски регулисати ову област, потврђује и то што данас у БиХ свако може имати беспилотну летјелицу и користити дронове без икакаве обуке, па није ријеткост да он падне у насеље или да улети у неку просторију или кућу.

Једнако важан разлог за законску регулативу је оправдана бојазан због злоупотребе дронова за шпијунажу и тероризам. Довољно упозорење било је "улијетање" заставе тзв. велике Албаније током фудбалске утакмице на београдској Маракани. У БиХ ову област донекле дефинишу два акта, а први кораци на изради Правилника о употреби беспилотних летјелица, тврде у Дирекцији за цивилно ваздухопловство, су већ учињени.

Александар Лаловић, стручни сарадник за односе са јавношћу Дирекције за цивилно вазудхопловство БиХ, каже да је циљ овог прописа да помири очекивања и захтјеве оператера ових летјелица и осталих учесника у ваздушном саобраћају и трећих лица на земљи, у захтјевима који се тичу њихове безбједности, сигурности и приватности.

У изради Правилника БиХ користе искуства Хрватске и Србије које су већ уредиле ову област. Док је у Хрватској пронађен модел којим су задовољне све стране, у Србији се тешко стиже до дозволе за употребу и снимање. Добија се од војске и низа другиг инстутуција, а на губитку су они који дронове користе у пословне сврхе.

Беспилотне летјелице освајају свијет, потражња је све већа, а произвођачи у овој години очекују приход од продаје од чак 100 милиона долара. Технолошком напретку не могу се затворити врата, али правила игре с овим играчкама морају бити дефинисана.

РТРС