Љепота ћирилице као инспирација за вез (ФОТО)

У галерији Културног центра вечерас је отворена изложба везова „Златне нити ћирилице“ удружења „Бео-етно визија“ из Београда.

Тредесет пет везова надахнутих ћириличним словима из рукописних књига српског средњег вијека креације су четворочланог друштва из Београда, а изложбу у нашем граду организовало је Српско удружење „Ћирилица“ Требиње, поводом Дана словенске писмености и крсне славе удружења – светих Ћирила и Методија.

Вера Авлијаш из удружења „Бео етно визија“ истиче да се још од 2012. године баве данас  ријетком и заборављеном вјештином – везом и златовезом, а инспирацију налазе „у српским манастирима, рукописним књигама и љепоти ћирилице“.

„Слова која видите су из Мирослављевог јеванђеља, Радославовог јеванђеља, Великог дечанског молитвеника и других калиграфских књига. Љепота тих књига отворила нам је један потпуно нови ликовни свијет ћирилице, у који смо свим срцем упловили“, каже Авлијашева додајући да је изложба већ пропутовала неколико земља, те да ће је Требињци моћи да погледају и у наредних десетак дана.

„Исуства су нам веома позитивна и људи заиста са одушевљењем гледају овај спектауларни низ слова. То нам даје и нове идеје – шта нам је сљедеће на реду. А сљедеће ће нам бити ‘Савински буквар’, чији је репринт урадило удружење ‘Ћирилица’ из Требиња“, истакла је Авлијашева.

Изложбу је отворио градоначелник Требиња Мирко Ћурић одавши признање Српском удружењу „Ћирилица“ што својим радом и активностима указује на важност његовања ћириличне традиције у нашем народу.

„Град Требиње је сваке године био подршка удружењу у обиљежавању овог дана.  На тај начин јасно смо показали став према циљевима за које се залаже удружење – а то је очување ћирилице као писма које је више од хиљаду година у нашој традицији и указивање на заједничко насљеђе свих словенских народа“, казао је Ћурић.

Он је подсјетио да су у нашем граду и околини сачувани неки од најстаријих ћириличних натписа Босне и Херцеговине, који представљују право културно благо – као што је плоча жупана Грда из 12. вијека, која се чува у Музеју Херцеговине.

Ћурић је изразио задовољство што се и Требиње овом изложбом придружило словенском свијету који данас обиљежава Дан словенске писмености, а посебно – што то чини са гостима из Србије.

„На овај начин још тјешње повезујемо двије братске републике и указујемо који пут треба  слиједити када је у питању однос према овом дану“, поручио је Ћурић.

Р.С.