Љубав из поплава крунисана браком!

765-430-cc7391cad7632b9c5523595ffd39825f

Да је љубав јача од свих тешкоћа, препрека и даљине, доказује прича о браку Српкиње и Француза, који су се упознали у најтежим тренуцима када је Свилајнац поплавила Ресава, у мају 2014 године.

Француз је био предусретљив према знатижељним Свилајчанкама, причао је са њима, показивао лабораторију, понудио је кафу, сок и бомбоне, а на крају вечери је од Јелене тражио мејл адресу.

„Виђели смо се још неколико пута, он се послије неколико дана вратио у Француску, а ми смо остали у контакту. Послије неког времена, све више је почео да ми се свиђа, могу слободно да кажем да сам се заљубила, али нисам себи дозвољавала да то оде предалеко, с обзиром на то колико нас је километара раздвајало. Прошло је неко вријеме, он ме је позвао да дођем код њега у Француску, да проведемо неко вријеме заједно и видимо да ли је то што осјећамо оно право. Купила сам карту и отишла, провела прелијепих 10 дана са њим и схватила да су моја осјећања све јача. Он је мени рекао да се заљубио на први поглед и да би волио да се наша веза настави“, прича Јелена.

Њихова љубав на даљину је функционисала, мало је долазио он овамо, мало је она ишла тамо. Виђали су се, редовно се чули путем интернета, љубав је јачала, све више и више.

„Прошле године, за вријеме лета сам провела мјесец и по дана код њега, љетовали смо заједно на Корзици. Жељели смо за то вријеме да видимо како бисмо функционисали да живимо заједно. Имали смо планове да једног дана дођем код њега да живим, да нас више не раздвајају сви ти километри“, присјећа се Јелена.

Њихове породице није изненадила одлука о вјенчању, јер им је најважније да су обоје срећни и задовољни.

„Први коментар мојих био је: „Па како ћемо ми причати са њим кад не знамо француски?!“. Зато сам ја ту да преводим. Није лако, морам увијек да будем присутна. Моји су пријатељи били срећни због мене, виђели су да сам срећна. Када су упознали њега, сви су га брзо завољели. Венсан је иначе веома весео, увијек је расположен за дружење, воли Србију и наш менталитет, свиђа му се што су људи срдачни. Пријатно га је изненадила гостопримљивост и отвореност људи. Чак и током поплава, Свилајнчани су им доносили гибаницу, бурек и ракију, стално им је неко нешто давао да пробају, да поједу и попију. Он помало учи српски, рекао је да би волио да једног дана говори наш језик“, каже Јелена.

Њихова веза крунисана је браком 8. јула. Вјенчали су се у општини града Арл, а вјенчање је прослављено у ресторану који се налази на самој плажи у Сен Тропеу.

„Било је предивно, обоје смо били узбуђени и весели тог дана, све је било у стилу Провансе, у лила-бијелом, чак су мој букет и вјенчић од цвијећа који сам носила на глави били од бијелих ружа и лаванде. Било је врло весело, а поглед који смо имали на море је давао посебну чар“, описује вјенчање Јелена.

Ало.рс