Мање путујемо откад су нам укинуте визе

put svijet avion putovanje

БАЊА ЛУКА │  Дугоочекивани и прије пет година добијени безвизни режим за бх. грађане није резултовао масовним кориштењем ове повластице, показују званични подаци.

Према информацијама које су „Независним“ достављене из Граничне полиције (ГП БиХ) БиХ, бх. држављани су током девет мјесеци ове године државну границу при уласку, односно изласку из БиХ прешли 12.372.030 пута.

Вјеровали или не, од јануара до септембра ове године имали смо око седам милиона ударених печата у пасошима мање него у истом периоду 2010. године.

„Према евиденцијама Граничне полиције БиХ, током девет мјесеци 2010. године на свим међународним граничним пријелазима регистриран је 19.590.521 прелазак државне границе држављана БиХ, што се односи на улаз и излаз“, навела је Санела Дујковић, портпарол ГП БиХ.

Истина, у ову статистику улазе и цифре када је ријеч о одласцима у државе попут Србије или Црне Горе, али на том пољу, сигурно, није било већих промјена у односу на 2010. годину.

Управо од те 2010. године, почевши од 15. децембра, држављани БиХ без виза могу да путују у државе ЕУ и земље потписнице Шенгенског споразума, с тим што је, да би им рампе биле подигнуте, потребно да имају биометријски пасош, а тај услов сада испуњава 2.632.220 бх. грађана.

Kоментаришући чињеницу да према Европи не путујемо колико се то очекивало, Селвин Дудаковић, члан Надзорног одбора Свјетског савеза дијаспоре БиХ, наглашава да улогу сигурно играју трошкови путовања.

Она су се ионако, како истиче, углавном свела на посјећивање родбине у иностранству.

„Платите гориво, трошкове путарине, те онда посјетите фамилију, а смијете да останете три мјесеца као туриста. А да пронађете посао, то је јако тешко“, истиче Дудаковић, који живи у Аустрији.

Ипак, многи из БиХ су се снашли и имају начин да себи трајно обезбиједе боравак у некој од богатијих земаља.

„Једини начин да остварите дужи боравак је да ступите у брачну заједницу. Ја сам поријеклом из једног мјеста код Босанске Градишке. То наше мјесто све више изумире јер момци и ђевојке налазе неког из дијаспоре и одлазе“, навео је Дудаковић.

Очекивало се да ће бар млади масовно користити ову бенефицију, у смислу да на неко вријеме оду и врате се у домовину, али се ни то није догодило.

Искуства омладинских организација указују на разне разлоге због којих млади не путују, као што су недостатак финансија, страх од непознатог, забрана родитеља или незаинтересованост и неинформисаност.

„Сви наведени разлози имају свој утицај на то што млади мало путују, али чини се да је главни разлог неинформисаност и незаинтересованост младих“, наглашава Саша Јовљевић, пројект координатор у Омладинској информативној агенцији БиХ.

Бакир Даутбашић, шеф Мониторинг тима за праћење примјене безвизног режима, казао је „Независним“ да смо оцијењени као држава чији грађани ову бенефицију у највећем броју користе на дозвољен начин.

„Један од проблема који нас прати од укидања визног режима био је феномен лажних азиланата. Прво је био масован одлазак у Белгију, па у Швицарску, па у Шведску, док је то у посљедње двије године Њемачка. То сигурно штети имиџу и представља проблем, али није проблем који би био разлог да се врати стари режим“, навео је Даутбашић.

Бројке

19.590.521 пут смо прешли границу за девет мјесеци 2010.
12.372.030 прелазака границе од јануара до септембра 2015.
2.632.220 бх. грађана има биометријске пасоше

Лажни азиланти

У европским државама тренутно се налази око 4.000 лажних азиланата из БиХ, што није велики број, поготово ако се упореди са државама из наше регије, сазнају „Независне“.

„На примјер, из Албаније је око 40.000 лажних азиланата, а из Србије око 16.000“, каже наш добро обавијештени саговорник.
Независне