222

САРАЈЕВО │ Од 1996. године до данас 71.321 особа се одрекла бх. држављанства, а само у овој години закључно с 25. јулом, бх. држављанства се одрекло 2.133 особе потврђено је из Министарства цивилних послова у СМ БиХ.

Према подацима тог министарства, све те особе су у поступку доставиле доказ о боравку у иностранству, што је један од услова за одрицање.

Како је казао помоћник министра за држављанство и путне исправе у Министарству цивилних послова у Савјету министара БиХ Милан Зјајић, највише особа одриче се бх. држављанства ради стицања држављанства СР Њемачке.

"Лако је наслутити да је ово посљедица најприје прописа СР Њемачке који не дозвољава двојно држављанство, а затим то указује да велики број држављана БиХ борави у тој држави и да велики број наших држављана жели да се интегрише у њемачко друштво, због развијене привреде, људских права, бољег живота, лакшег запослења, студирања и слично", истиче Зјајић.

Када су у питању статистички подаци, наводи, очигледно је да се годишњи број већ дуже вријеме усталио и креће се око 3.500 особа годишње, а у 2016. години број је благо повећан.

"Сматрамо да се из те чињенице не могу извлачити неки посебни закључци. Безбједносна ситуација у западној Европи је разлог да власти у тим државама ажурирају евиденције грађана и у том смислу нам се јавља одређен број особа које су раније стекле држављанство држава у којима бораве, а да се претходно нису одрекла ранијег држављанства, или је у поступку њихове провјере утврђено да, рецимо, поред држављанства Хрватске или Србије имају и бх. држављанство, па се сада тражи да га се одрекну", појашњава Зјајић.

Нагласио је да се захтјеви подносе давањем изјаве, а изјава се може дати само ако је документација уредна, "тако да се ријетко када дешава да буде велики број предмета у процедури".

У вријеме годишњих одмора или празника, додао је, припадници бх. дијаспоре често користе да код надлежних органа обаве и овај административни посао, па је у то вријеме повећан број предмета и странки које траже престанак бх. држављанства одрицањем.

Из Министарства цивилних послова у СМ БиХ кажу да у поступку одрицања од бх. држављанства странке нису дужне да кажу друге разлоге осим чињенице да већ посједују или им је загарантовано стицање држављанства друге државе.

У неформалним разговорима најчешће наводе као стварни разлог право на посједовање некретнина, олакшано путовање, олакшано студирање у иностранству, сигурнији радноправни статус и слично.

Најчешће се одрицање вршило ради стицања држављанства СР Њемачке, Аустрије, Словеније, Норвешке, Данске, Чешке, Србије, Хрватске, Црне Горе. Данска је у међувремену донијела нови закон по којем не тражи одрицање.

Такса за одрицање од држављанства је 800 КМ, за државе бивше СФРЈ такса је 200 КМ, а ако се врши путем дипломатско-конзуларне мреже БиХ у иностранству, плаћа се још и конзуларна такса.

Споразум о двојном држављанству БиХ има са Шведском, Србијом и Хрватском.

Постоји интерес за особе које су се одрекла бх. држављанства за поновно стицање и такви поступци су се засад водили само на подручју Републике Српске, јер Федерација БиХ до прије неколико дана није била усагласила свој Закон о држављанству са Измјенама и допунама Закона о држављанству БиХ из децембра 2013. године.

Ради се о олакшаном поступку, у коме се између осталога захтијева да је остварена година дана боравка у БиХ, али је неопходно одрицање од држављанства које су те особе стекле након одрицања од бх. држављанства, изузев ако БиХ с том државом нема закључен споразум о двојном држављанству, кажу у Министарству цивилних послова у СМ БиХ.

(Агенције)