Међународни дан несталих – Над српским народом почињен злочин

061751

БАЊА ЛУКА │ Код спомен-крста на Озрену данас је одржана централна манифестација у Републици Српској у оквиру обиљежавања Међународног дана несталих, са које је указано да посљедице рата нису избрисане 21. новембром 1995. године када је потписан Дејтонски мировни споразум и да је Република Српска незадовољна начином на који се третирају злочини почињени над Србима.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да се мора пробудити савјест и освијестити се тако да као народ добро проучимо своју историју, посљедице и историјске догађаје.

„Морамо бити јединствени да нам се никада више не деси да се окренемо једни против других. Претпоставка свих претпоставки јесте слобода са правдом, а претходница те слободе је јединство, које је формула на основу које можемо да опстанемо на овим просторима“, рекао је Савановић.

Он је истакао да су Срби у историји само бранили своја огњишта, слободу и народ, а увијек су били мета „тих подмуклих“ које су олако прихватали у свој загрљај и заборављали њихове раније злочине према српском народу.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Недељко Митровић поновио је да је на Озрену почињен стравичан злочин над српским народом који има све елементе геноцида, али да за овај злочин још нико у БиХ није одговарао, осим преминулог команданта такозване Армије БиХ Расима Делића, који је пред Хашким трибуналом осуђен на три и по године затвора.

Он је рекао да су породице погинулих из Републике Српске незадовољне радом Института за нестала лица БиХ и Међународне комисије за нестала лица у процесу тражења несталих Срба, као и радом Суда и Тужилаштва БиХ на процесуирању ратних злочина почињених над Србима, због чега подржавају најављено одржавање референдума у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ.

Митровић је прецизирао да је на Озрену измјештено 11 масовних српских гробница са око 140 тијела, од чега је најкарактеристичнији случај из Гостовића гдје су 53 српска борца измасакрирали муџахедини, од чега је 12 тијела пронађено и идентификовано, док је на Озрену заробљено 459 српских војника, од чега их је 49 размијењено, 271 идентификовано, а 131 се води као нестао.

Он је упозорио да ће процес налажења посмртних остатака и њихова идентификација трајати још 40 година уколико се настави досадашњом динамиком.

„Оваква динамика за нас никако није охрабрујућа“, рекао је Митровић.

Предсједник Завичајног удружења Завидовићана са сједиштем у Добоју Зоран Благојевић рекао је да сваке године сахрањују оне које уз надљудске напоре успију пронаћи и идентификовати, а често у ковчег положе само лобању и пар костију, пронађених у ђубришту секундарне масовне гробнице.

Благојевић, који је у одбрамбено-отаџбинском рату био један од старјешина 4. Озренске лаке пјешадијске /Возућке/ бригаде, прецизирао је да су још 137 имена на списку оних за којима се трага, међу њима велики је број оних који су, по свједочењу очевидаца, живи заробљени и одведени у казамате у Зеници и Тузли.

Замјеник предсједника Одбора породица заробљених и несталих Бранка Дулић рекла је да Срби процесуирањем ратних злочина над српским народом генерално не могу бити задовољни, посебно када је ријеч стравичним злочинима на Озрену за које је једино преминули Делић осуђен на свега три године затвора по командној одговорности.

Она је рекла да и најновија донација холандске владе за тражење Сребреничана довољно говори о досадашњој и садашњој дискриминацији српских жртава.

Начелник општине Петрово Озрен Петковић изјавио је да је на Озрену извршен локални геноцид, етничко чишћење, те стравични злочини и измјештање гробница.

На спомен-крст у близини манастира Озрен вијенце су положили министар Миленко Савановић, изасланици предсједника Републике Српске и српскког члана Предсједништва БиХ, представници Удружења „Ветерани Републике Српске“, делегације Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила, Савеза ратних војних инвалида Републике Српске, Црвеног крста Српске, Борачке организације и општине Петрово, делегација града Никшића, Завичајног удружења „Завидовићи“, породица бораца и несталих цивила и други.

На списку несталих у Републици Српској је 1.676 лица, док се у три спомен-костурнице налазе посмртни остаци 625 неидентификованих лица.
Срна