Миљевићи: Служен парастос и положени вијенци за страдале у Добровољачкој

ИСТОЧНО САРАЈЕВО l У Миљевићима у Источном Сарајеву обиљежено је 25 година од страдања припадника ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици. Ове године годишњица се не обиљежава у Сарајеву у Федерацији због понашања кантоналних и федералних власти које нису гарантовале безбједност учесника. Данас је још једном поручено да злочин у Добровољачкој не смије бити заборављен.

У Храму Светог великомученика Георгија служен је парастос, а након тога су положени вијенци на Спомен-крст на Војничком гробљу.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да ће пошта припадницима ЈНА страдалим у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици поново бити одата у федералном Сарајеву онда када буду створени услови за то и власти у Федерацији БиХ омогуће постављање спомен-плоче са именима погинулих на том мјесту.

„Ове године привремено смо донијели одлуку да 25 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици буде обиљежено у Миљевићима у Источном Сарајеву јер муслиманска власт у Кантону Сарајево и федералном дијелу БиХ није дозволила да примјерено и у складу са хришћанским обредом поставимо спомен-плочу са урезаним именима погинулих“, рекао је Савановић у Миљевићима, гдје је данас обиљежено 25 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић рекао је да данашњи помен у Миљевићима у Источном Сарајеву поводом 25 година од злочина над припадницима ЈНА у некадашњој Добровољачкој улици у Сарајеву не треба сматрати одустајањем од обиљежавања трагичних догађаја 2. и 3. маја 1992. године у Добровољачкој, већ схватити као својеврсну опомену и поруку.

„Ово треба схватити као опомену и поруку да морамо једни другима обезбиједити нормалне услове, да без присуства полиције и било каквих репресивних мјера које се предузимају дођемо, поклонимо се сјенима погинулих сабораца и сународника, запалимо свијеће и положимо цвијеће или нешто друго, како то код ког народа вјера и традиција захтијевају“, поручио је Савчић.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали освједочени пријератни сарајевски криминалци.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Међународни тужилац у Тужилаштву БиХ Џуд Романо почетком 2012. године донио је одлуку о обустави истраге против 14 особа, сматрајући да нису учинили кривична дјела за која се терете.

Српско Тужилаштво за ратне злочине је предмет „Добровољачка“ преузело од Војног суда у Београду покренутог још 1992. године против 19 држављана БиХ осумњичених за напад на касарну у Сарајеву и колону ЈНА у Добровољачкој улици, 2. и 3. маја 1992. године.

Међу оптуженима за ове ратне злочине били су Ејуп Ганић, Харис Силајџић, Хасан Ефендић тада командант Територијалне одбране, Сефер Халиловић, Мустафа Хајрулаховић, Заим Бацковић, Јован Дивјак, Фикрет Муслимовић, Керим Лончаревић, Иво Комшић, Стјепан Кљујић.

Предмет „Добровољачка“ уступљен је Хашком трибуналу који је 2003. године закључио да нема никаквог разлога за кривичну пријаву против Јована Дивјака.

По српској потјерници у Лондону у марту 2010. године ухапшен је Ејуп Ганић, али га је енглески судија пустио, сматрајући да је поступак „политички мотивисан“.

Јован Дивјак је 2011. године приведен у Бечу због идентичне потјернице, али је Аустрија одбила да га преда Србији са образложењем да се „не би могло очекивати поштено суђење у Београду“.

РТРС