Широм свијета православни вјерници славе данас Божић, благдан којим се сјећају рођења Исуса Христа, Сина Божијег.

Божић на овај дан прослављају вјерници Српске и Руске православне цркве, Јерусалимска патријаршија и Света гора, које су задржале Јулијански календар. Б

ожићу претходи 40-дневни пост, а на сам дан празника трпеза је богата и мрсна. У домовима православних вјерника за Божић се мијеси чесница и она се ломи на онолико дијелова колико има укућана. У чесницу се ставља и новчић од сребра или злата, који симболизира дар новорођеном Христу.

Дан прије Божића, обиљежава се Бадња вечер, која најављује Божић. Уз Бадњу вечер код православаца у Србији, Босни и Херцеговини и Хрватској развијене су многе традиције које су и данас живе са свом својом симболиком.

На Бадњи дан домаћин у сеоским православним срединама одлази у шуму по храстово дрво - бадњак. Увече се бадњак ставља на огњиште, јер храстово грање на ватри симболизира свјетлост и топлоту. У градовима је на Бадњу вече, такођер, обичај уносити бадњак у кућу.

Према древном вјеровању и обичају, Божић се сматра ведрим породичним празником. На тај дан се не иде у госте, већ се Христово рођење прославља у кући. Хришћани традиционално вјерују да би тог дана сви који су током године били у свађи, требало да се измире и евентуално опросте једни другима нанијете увреде.

Према обичају, код православаца на Божић у кућу рано ујутро долази положајник, према правилу мушкарац, који честита празник и пожели срећу, напредак и здравље домаћиновом дому.

На овај празник православни вјерници се поздрављају са "Христос се роди", а одговара се с '"Ваистину се роди'". Божић се слави три дана.

Осмог дана, по рођењу Христовом, обиљежава се по старом календару почетак Нове године, јер се сматра да је тог дана по рођењу Христ био обрезан и Црква је у спомен на тај догађај установила празник уписан црвеним словима, познат у народу као млади Божић, а назван је "Православна (или Српска) нова година'", која се код православаца прославља у ноћи између 13. и 14. јануара.

Независне