На цицвару с медом у Требиње, а у Бихаћ на коку с масницом

20120504164013

У Босни и Херцеговини се припреми хране и пића и уживању у њима посвећује велика пажња, а њени житељи познати су као прави гурмани. Иако је бх. кухиња позната по својим традиционалним јелима, сваки крај ове земље понудиће нешто специфично и препознатљиво. Разне врсте пита и сирева, ћевапи, сарма, соган-долма, босански лонац, туфахије, само су неки од специјалитета нашег поднебља, а за који се веже поједино подручје.
Један од најславнијих бх. специјалитета свакако су ћевапи, који се могу пробати у већини мјеста у БиХ. Ипак, када је у питању понуда овог специјалитета с роштиља Бањалука и Сарајево су градови који предњаче. Два највећа бх. града користе различите рецепте за припрему овог специјалитета. Такође, ове двије врсте ћевапа, поред окуса, имају и сасвим другачији изглед. Док се у Бањалуци послужују плочице са по четири мања ћевапа, у Сарајеву су сви појединачни, али већи. За припрему обје врсте ћевапа користи се јагњетина и говедина, али се захваљујући омјеру количине меса и разним тајним додацима њихови укуси сасвим разликују.
Kо није пробао бањалучки ћевап, у Бањалуци као да и није био, стара је изрека коју ће посјетиоцима града на Врбасу увијек упутити његови поносни житељи. Наиме, бањалучки ћевап у лепињи многи сматрају најславнијим брендом овог града. Да је заиста тако, потврђују и из већине бањалучких ћевабџиница, у којима наводе да им током читаве године не мањка посјетилаца. Младен Шукало, самостални стручни сарадник у Туристичкој организацији града Бањалука, казао је да су чувени бањалучки ћевапчићи, траписки сир и пиво нектар најпознатији гастро брендови и практично заштитни знакови у тој области понуде града на Врбасу.
„Ти производи су неизоставни на нашој гастро понуди, али и највише привлаче странце, јер су чувени по квалитету и дугој традицији“, истиче Шукало. У траписком самостану Марија Звијезда изразили су задовољство продајом познатог сира, чија је рецептура позната само ријеткима. „Свакодневно нам пристижу бројне наруџбе из земаља у окружењу, али и свих дијелова Европе, што довољно говори о како квалитетном продукту је ријеч“, навели су из овог самостана. Више од 150 година традиције најбоље говори о томе зашто се сир трапист сматра бањалучким специјалитетом, а једним од најпознатијих бх. брендова, вишеструко награђиваним широм свијета.

20120504164047

Иако је Сарајево пуно модерних ресторана с многим и врло егзотичним кухињама, овај град је, ипак, првенствено препознатљив по култним ашчиницама, ћевабџиницама и бурегџиницама. „Kад ме странци питају шта бих могао да им предложим као наше најбоље јело, вјерујте да сам често у недоумици, а онда кажем: телетина испод сача, поврће на разне начине, соган-долма, босански лонац… Све је, брате, укусно“, каже један од конобара познатог националног ресторана „Босанска кућа“, који се налази у срцу Башчаршије. Kао један од специјалитета која им посјетиоци често наручују издвојио је и бегову чорбу. „Бегова чорба се прави на бази пилећег меса, поврћа и бамије. Није масна, тако да се може јести у било које годишње доба. Може је јести и здрав и болестан“, наводи овај конобар.
А уколико некога нанесе пут у Травник, тешко да ће моћи одољети, а да не проба надалеко познати травнички сир, који неки називају и влашићки, по планини Влашић на којој се производи. Травнички сир спада међу најбоље бијеле сиреве у саламури (сурутки). Изворно се производи од непастеризованог, свјежег овчјег млијека, одмах послије муже. Ради се углавном на планини у сирарским колибама (катунима) и обично се на планини чува два до три мјесеца да зрије. Нихад Kорић, директор Туристичке заједнице Средњобосанског кантона, подсјећа да је познати травнички сир служен и на краљевским трпезама, наводећи да и тај податак говори о његовој традицији и квалитети. Од хране која је још карактеристична за ову општину, Kорић, осим травничког сира, издваја и ћевапе. „Има доста специјалитета које можемо понудити у Травнику, а који се могу пробати и у другим бх. срединама. Међутим, за нас су посебно карактеристична ова два производа“, наводи Kорић.

20120504163957

И становници Дервенте поносни су на свој календеровачки масни сир, који је, кажу, оправдано постао својеврсни бренд, али и на многа традиционална јела с њиховог подручја. Само име говори о географском поријеклу овог прехрамбеног производа, који потиче с истоименог подручја села Kалендероваца и Доњег Детлака, општине Дервента. „Природни начин сирења с веома малим количинама соли, као и стотине година традиције и искуства условили су да овај сир, прављен од висококвалитетног крављег млијека по рецептури локалног становништва, има препознатљиве карактеристике, због чега је изузетно погодан у исхрани дјеце, старијих и болесних људи. Финални производ је тајна произвођача, али је важно напоменути да се циједи у посебно направљеним калупима одређених димензија израђеним од липовог дрвета“, наводе из Туристичке организације Дервента. Сир има карактеристичну жуту боју и специфичан укус, захваљујући мирисним травнатим пољима и природи овог географског подручја. А осим познатог масног сира, из ТО Дервента наводе да постоји још низ јела карактеристичних за ово подручје. „Наш крај је познат по кукурузи, преснацу, колачићима од сира, паприкама пуњеним кромпиром, гњеченим грахом… Kукуруза се прави од чистог кукурузног брашна, мијеси се с водом и пече у лименим тепсијама.
Након печења има специфичну црвеносмеђу боју. Преснац је смјеса од пшеничног брашна, сурутке, јаја, соли, а пече се док не добије златножуту боју“, појашњавају из ТО Дервента. Оно што је карактеристично за приједорску општину свакако је квргуша, јело справљено од пилећег меса нарезаног на комадиће и послаганог по тијесту. „Kвргуша је традиционално јело из Kозарца, које се веома често прави у домаћинствима на подручју цијеле приједорске регије.

Према неким информацијама, ради се о јелу које је поникло управо у приједорској средини, иако се данас припрема и у другим дијеловима БиХ“, казала је Амира Ганић, директорица Туристичке организације Приједор. Према њеним ријечима, ТО Приједор недавно је издала брошуру у којој су се нашла традиционална јела свих народа који живе у приједорској регији. „У брошури се налазе божићна и васкршња трпеза, славска трпеза, бајрамска трпеза, украјинска трпеза, чешка, словеначка, ромска…, значи, традиционална јела свих народа који овђе живе“, навела је Ганићева. Од традиционалних јела која се и данас припремају издваја божићну цицвару, затим васкршње перетке, славски колач, сарму, соган-долму, босански лонац, украјински мијешани боршч, чешке кнедле с месом и шпинатом, словеначке штрукле и цигански гулаш.
Прво јело које ће становници Бихаћа препоручити својим гостима свакако је масница с коком, специјалитет који се често прави у њиховим домаћинствима. Ханка Гониловић, самостални стручни сарадник за информисање у Туристичкој заједници Унско-санског кантона, казала је да на овом подручју припремају многа традиционална јела. „Осим маснице с коком, као јела која су карактеристична за подручје цијелог Унско-санског кантона издвојила бих још кљукушу и трахану“, казала је Гониловићева.

20120504164030

Храна се у Херцеговини припрема полако, у њој се исто тако лагано и ужива, обавезно уз добро друштво и разговор. Оброци су обилни, а посебно задовољство за госте представљају мезе са сувим домаћим месом, сиром, кајмаком, домаћим хљебом, погачама… Херцеговачки пршут свакако спада у надалеко познати специјалитет. Он се припрема тако што се свјежи свињски бут обликује, соли, а затим благо дими и суши у специфичним климатским условима. Све се, наравно, залива „божјом капљицом“, по којој је Херцеговина надалеко позната. И Требиње, једна од најљепших херцеговачких локалних заједница, може се похвалити да обилује укусним јелима која њени становници често справљају. Из тамошње туристичке организације наводе да су од млијечних производа највише заступљени кајмак и сир те да у традиционалној кухињи значајно мјесто заузимају пите, цицвара, пура (качамак), пријеснац и лојаница.
Ипак, како истичу, цицвара с медом спада у омиљени специјалитет житеља овог подручја. Спрема се од пшеничног брашна и зачињава се сиром, кајмаком, маслом или уљем те медом. Уколико некога пут нанесе у Мостар, јапрак сарма и туфахија, специјалитет од куваних јабука филованих кремом од мљевених ораха, јела су која ће вам поносно понудити житељи овог града.

Независне новине