БАЊАЛУКА/САРАЈЕВО │ Како је за 15 година бирократски апарат БиХ постао превелик и прескуп? Од 3.000, "армија" нарасла на 12.687 службеника. За многе агенције нико није ни чуо. Економисти: Ово води урушавању система.
Од десетак институција, колико је БиХ требало да добије по "Дејтону", бирократски систем на државном нивоу, у протеклих 15 година, израстао је у административног џина са 12.687 службеника за чије плате и накнаде се годишње потроши 517 милиона марака!
Трошкови администрације у земљи за деценију и по повећани су за више од 300 одсто.
Плате из буџета институција БиХ добија чак 22.412 људи, јер цифри од 12.687 службеника треба додати и примања за 9.725 припадника Оружаних снага БиХ.
Бирократски систем се развијао експресно. Буџет за двадесетак институција БиХ у 2000. години износио је 280 милиона КМ, да би у овој години за око 100 буџетских корисника достигао цифру од 950.000.000 КМ! У том периоду број службеника је порастао са 3.000 на 12.687.
У протеклих 15 година институције БиХ су пореске обвезнике у земљи коштале око 16,4 милијарде КМ, од чега су грађани Српске платили 5,4 милијарде КМ!
Уз Председништво БиХ, парламент БиХ, Савет министара, са девет министарстава, бирократски систем је "ојачао" за око 80 агенција, комисија, дирекција, института, канцеларија...
Јавност за многе од ових новоформираних агенција и тела никада није ни чула.
Ту су, рецимо, Конкуренцијски савет БиХ, Канцеларија координатора за реформу јавне управе, Комисија за очување националних споменика БиХ, Институт за мере БиХ, Институт за стандардизацију БиХ, Институт омбудсмана за заштиту потрошача БиХ, Државна комисија за означавање граница...
Комисија за концесије БиХ годишње за примања својих чланова, која су у просеку око 3.500 КМ, издвоји више од милион марака. Парадокс је да Канцеларија координатора за реформу јавне управе годишње потроши 1,4 милиона марака, а очито је какву јавну управу има БиХ.
О каквом расипништву је реч најбоље говоре следећи подаци - институције БиХ су у протекле четири године за грејање и хлађење просторија потрошиле више од 60 милиона КМ, телефон је коштао 6,5 милиона КМ годишње, а закуп простора чак 10 милиона КМ годишње!
Економиста из Бијељине Алекса Милојевић каже, за "Новости", да БиХ има искључиво потрошачки буџет.
"Тај буџет уместо да служи за улагања у привреду служи само за финансирање јавног сектора и прегломазне администрације. Таквом политиком уништавају се радна места у привреди, а отварају нова у јавном сектору. То води рушењу система који се онда може ослањати искључиво на прескупе кредите ММФ", закључио је Милојевић.
За 12 година постојања Високи судски и тужилачки савет БиХ је грађане БиХ коштао око 75 милиона КМ, а грађане РС око 25 милиона КМ. Суд БиХ је потрошио око 130 милиона КМ, што је обвезнике у Српској коштало нешто мање од 43 милиона КМ. Од првобитно запослених 42, број радника у Суду БиХ достигао је цифру од 277.
Министарство одбране БиХ је до сада потрошило око три милијарде марака, а то је грађане Српске коштало милијарду КМ. Институцијама БиХ је на терет Републике Српске са рачуна УИО од 2005. до данас дозначено око две милијарде КМ.
Новости