Na novoj adresi: Udruženje Trebinjaca „Jovan Dučić“ u Beogradu krenulo u novi život!

Udruženje Trebinjaca „Jovan Dučić” u Beogradu dobilo je na korišćenje prostorije koje su u vlasništvu Hidroelektrana na Trebišnjici (HET). Reč je o površini od oko 200 kvadratnih metara koji se nalaze u novobeogradskom „Starom Merkatoru”, u ulici Palmira Tolјatija 5/I. Vladika Grigorije došao u nove prostorije da pozdravi Trebinjce i Hercegovce u Beogradu

tb-01

U toku poslepodnevnih časova održan je radni sastanak članova UO Trebinjaca na kome je glavna tema bila Hercegovačka akademija koja će se koja će se održati 8. juna na „Kolarcu”. Nakon toga je, povodom uselјenja u nove prostorije, upriličen svečani prijem na koji je došao i vladika Grigorije. Nјegov dolazak je pored uglednih Trebinjaca u Beogradu, okupio i predsednike svih hercegovačkih zavičajnih udruženja u Beogradu.
Kako je sam rekao u svojstvu „gostujućeg domaćina” prisutne je pozdravio Žarko J. Ratković, predsednik Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić” u Beogradu.
– U prethodnom periodu imali smo čitav niz aktivnosti: pomagali smo našem narodu u RS i Srbiji u vreme poplava, sarađivali sa svim institucijama koje nose naziv Jovana Dučića. O pjesniku Dučiću se sve zna, ali smo se potrudili da široj javnosti predstavimo i njegov diplomatski rad. Zahvalјujući Miladinu Miloševiću, direktoru Arhiva Jugoslavije prošle godine, izdali smo neobjavlјenu knjigu „Aneksija BiH i srpsko pitanje”, a sada je svetlost dana ugledala i knjiga „Diplomatski spisi Jovana Dučića”.
Ratković je napomenuo da se Udruženje mora baviti i poslovnim odnosima.
– Naš cilј je da razvijamo elemente kulture, običaja, tradicije i dobrih poslovnih odnosa koji vladaju među Hercegovcima, ali i da nastavimo druženje, pokušamo da animiramo privredne subjekte iz Hercegovine i Srbije i da hercegovačke proizvode promovišemo u Srbiji.

tb-06

Potom se osvrnuo i na predstojeći najveći skup Hercegovaca u Srbiji u ovome veku.
– Ovih dana zajedno radimo na Hercegovačkoj akademiji, koja jednostavno mora da uspe. Sav prihod sa ove Akademije biće priložen gradnji Hrama Hristovog Vaskrenjenja u Prebilovcima. To nam je zadatak, ali i dug prema zavičaju. Na taj način prekidamo i kult zaborava prema našim žrtvama.
Ratković se zahvalio narodnom poslaniku Luki Petroviću, rukovodiocu HET-a, na ustuplјenim prostorijama.
– Čini mi se da, kad je udruženje prešlo ovaj prag, da je krenulo u novi život. Želјa nam je da okupimo što više mlađih lјudi, podsticaćemo i nagrađivati najbolјe studente Beogradskog univerziteta sa teritorije Trebinja. Prema našim procenama u Beogradu živi 9.000 Trebinjaca i želimo da što veći broj bude uklјučen u rad Udruženja.

U ime rukovodstva „HET-a” prisutnima se obratio Luka Petrović, narodni poslanik u skupštini RS.
– Drago nam je što je udruženje izrazilo spremnost da koristi ovaj prostor. Očekujemo da Udruženje „Jovan Dučić” zaživi punim kapacitetom i nađe se pri ruci svakom Trebinjcu koji dođe u ovaj grad. Očekujemo da će se u ovom prostoru što češće okuplјati svi Hercegovci. Vjerujem da ćemo imati dobru komunikaciju i da će se ovdje stvarati ideje za dobrobit naše Hercegovine.

Svetozar Crnogorac, potpredsednik Koordinacionog odbora hercegovačkih udruženja u Srbiji istakao je ulogu Udruženja Trebinjaca i podsetio na važnost Hercegovačke akademije.
– Od prvog dana imamo izvanrednu saradnju sa Udruženjem Trebinjaca „Jovan Dučić” u Beogradu i predsednikom Žarkom J. Ratkovićem. Čitavu godinu radili smo na brojnim zajedničkim aktivnostima. Kruna tog rada je i Hercegovačka Akademija koja će se održati 8. juna na „Kolarcu”.
Crnogorac je upoznao prisutne sa veoma reprezentativnim programom Akademije i uputio poziv vladiki Grigoriju, koji je potvrdio dolazak na najveći hercegovački skup u Srbiji u ovome veku.
Svetozar Crnogorac je naglasio i veliki značaj izložbe „Prebilovci” koja će u saradnji udruženja „Jadovno” i SND Prebilovci biti otvorena 21. maja u 19.30 u Galeriji Narodne banke Srbije.
Organizaciju ove izložbe pomogao je Miodrag Linta, zamenik predsednika Odbora za Srbe u regionu, koji je za danas u Skupštini Srbije zakazao i zajednički sastanak predstavnika hercegovačkih udruženja i ministarstava Vlade Srbije i Privredne komore.

Potom je reč dobio Milenko Jahura, predsednik SND „Prebilovci”. Izrazivši veliku zahvalnost na bratskoj pomoći svih hercegovačkih udruženja i čudu kojim Prebilovci ponovo vaskrsavaju Jahura je upozorio na oprez oko ispisivanja imena mučenika na zidove hrama.
– Moramo posebnu pažnju obratiti na spiskove mučenika, jer su greške neoprostive. SND „Prebilovci” će dostaviti sve podatke koje ima, ali rad na tome će još da potraje.
Jahura je rekao da će SND „Prebilovci” u narednom periodu raditi i na pravlјenju „Atlasa genocida srpskog naroda”.

Prisutne je potom pozdravio i episkop Zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije, podnoseći, kako je rekao, izvještaj o stanju u Hercegovini. On je istakao da stanje u Hercegovini nije odlično, ali da je vrlo dobro, napominjući da ima mnogo stvari koje se o Hercegovini često preskoče.
– Poslije svih turbulencija došli smo do jedne ozbilјne sloge. Nakon izbornih svađa i političkih borbi došlo je do smirivanja tenzija. Ljudi koji su na ozbilјnim funcijama zaista se trude da rade dobro. Hercegovina ima ozbilјnu snagu. To je prostor je učvršćen ratom, ali i sukobima koje su lјude „naučile pameti”.
Episkop Grigorije se osvrnuo na Prebilovce.
– Napisao sam nedavno u jednom tekstu kako se u Prebilovce slivaju sve naše rijeke i suze. Po projektu Peđe Ristića tamo smo izgradili Hram Vaskresenja identičan onome u Jerusalimu. Ko god dođe ostane zapanjen od te arhitekture. Prebilovački mučenici su u prošlome vijeku četiri puta ubijani – 1941. godine kad su ih bacili u jame, drugo ubistvo je bilo betoniranje jama, treće miniranje kostiju 1991. godine i četvrto kada je na miniranom mjestu stvorena deponija smeća, koju smo uklonili 2002. godine. Iz tog stradanja iznikla je čudesna crkva. Ideja je da cijele Prebilovce zasadimo maslinama koje predstavlјaju simbol mira.
Pričajuči dalјe o Hercegovini vladika Grigorije se osvrnuo i na Mostar za koji je rekao da je ranjen ne samo zbog Srba nego zbog gotovo nepremostivog sukoba Bošnjaka i Hrvata.
– Ohrabruje podatak da 230 djece ide u Mostaru na vjeronauku što daje nadu da će zrno opstati. Ne smijemo da budemo uplašeni, već treba da osvajamo Žitomislić i Mostar. Nikako ognjem i mačem, već lјubavlјu i rječju Božjom. Naši lјudi su otišli sa tih prostora, ali nisu prodali zemlјu. U našem posjedu je velika zemlјa u dolini Neretve. Ove godine moramo da obnovimo školu u Mostaru da bi se život dalјe razvijao.

tb-18

Episkop Grigorije je jasno poručio šta je sledeći korak.
– Svakog Hercegovca moramo osloboditi straha da se vrati u Hercegovinu. Bilo da se vrati da podigne kuću ili da radi neki posao. Niko ne smije da bude uplašen. Ako bismo u tome uspjeli onda bi mogli ličiti na stari drevni jevrejski narod. Niko sada ne može da preskoči činjenicu genocida nad Jermenima.
Vladika je izrazio zadovolјstvo i zbog oživlјavanja hercegovačkih udruženja u Srbiji
– Srećan sam zbog oživlјavanja rada udruženja. Mislim da udruženja oživlјavaju jer oživlјava i sama Hercegovina. I udruženje Trebinjaca oživlјava kad u Trebinju ima života. Udruženja su zamirala onda kada je zamirao i život u samoj Hercegovini.
Vladika je dao i svoje viđenje na odnos Beograda i Hercegovine
– Od kako postoje Srbi i Srbija, postoji i Hercegovina. Iako smo negdje na rubu ne osjećamo se kao neka pokrajina, jer znamo da smo matična srpska zemlјa kojom je upravlјao Sveti Sava. Onaj ko ne voli Beograd – ne može da bude Srbin. Isto kao što za onoga ko iz Beograda ne voli Hercegovinu možemo da postavimo pitanje kakav je i koliki Srbin. Važno je da pravimo dobre veze između Beograda i Hercegovine. Beograd je važan za naše postojanje, a mi smo važni za opstanak srpskog naroda. Zato je dobro da postoji ovaj dom koji će da okuplјa naše lјude.

Ovom događaju prisustvovali su svi članovi Upravnog i Nadzornog odbora Udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić” u Beogradu, predsjednici zavičajnih udruženja Nevesinja, Bileće, Gacka i Prebilovaca, a među gostima je bio i Anđelko Vučić, otac premijera Srbije.
Trifko Ćorović/ Slobodna Hercegovina