Нацисти се свађали да би спавали с њом

367715_1
Жена из малог америчког града разоткрила је део своје мрачне историје из нацистичке Немачке.
За девојчицу у нацистичкој Немачкој није било веће части него да добије задатак да фиреру преда цвеће.
Наиме, где год да се Хитлер појавио, увек би га онде чекала савршена мала аријевка – плавих очију и косе – која би му предала букет цвећа. По могућности његових омиљених каранфила.

Ханелоре Олберц је имала само шест година кад јој је речено да у Хановер долази Хитлер и да је њој запала част да му преда букет.

86-годишња Олберцова данас живи у Мисурију и први пут је проговорила о сусрету с најозлоглашенијим човеком из историје, као и још једном моћном фигуром из најтамнијег раздобља Немачке – Куртом Валдхајмом, нацистичким официром који је после постао генерални секретар УН-а.

„Кад сам имала шест година, представљала сам идеалну девојчицу у Хитлеровим очима. Било је то 1935. године и тад нико није знао у шта ће се Хитлер претворити. Неки могу рећи да је он 1935. био безначајан, али није био нимало глуп. Мој учитељ ме је изабрао заједно с још четири девојчице из других разреда како бисмо се упознале с Хитлером, тј. како бисмо биле његове ‘девојчице с цвећем’. Ја сам одабрана због изгледа.“

Речено јој је да мора да стоји у реду на улици, с другим девојчицама, и да чека Хитлера.

„Кад сте тако мали, 30 минута вам се чини као вечност и оног трена кад је Хитлер дошао, ја сам морала да пишким. Успаничила сам се и присетила како ми је мама увек говорила да прекрстим ноге ако ме јако потера. Била сам очајна, па сам то и учинила.“

Хитлер се налазио у средњем од три аутомобиила и кад је изашао из аута није се ни насмејао, присећа се Олберовац.

„Био је у тамножутој униформи. Изгледао је уређено и лепо, па је кренуо према нама с неком женом која је носила корпу. Прво је пришао девојчици која је имала његове омиљене каранфиле. Помазио ју је по глави и узео цвеће. Затим је пришао другој и учинио исто. Деловало је као да им даје благослов, иако је био без икаквих емоција, без иједног осмеха. Кад је дошао до мене, погледао ме, али ми није додирнуо главу. Отишао је без поздрава, а ја нисам знала што све то значи.“

Олберцова је помислила да је учинила нешто погрешно, поготово након што ју је фотографисао један од Хитлерових људи. Али одлучила је да неће да размишља о томе.

Њени родитељи се никад нису придружили нацистичкој странци, али су били имућнији. Отац је радио за Мерцедес Бенц, а мајка је шила униформе за нацисте. Мама је волела да прима госте, па им је кућа често била пуна нацистичких официра.

Једном је позвала високо војно лице на вечеру током рата, 1944. године. Тај мушкарац је одлучио да би и девојчица требало нешто да уради како би припомогла Хитлеру, па јој је наредио да с 14 година напусти дом и почне да кува за будуће младе нацисте.

„Хитлер је имао имање у Аугзбургу, где су тинејџерске трупе слушале предавања. Ту сам морала да учим да кувам, а ти јадни дечаци су морали да једу нашу храну. Нас пет девојчица је кувало за дечаке који су били стари између 16 и 18 година.“

Једна од ствари које се онде највише прибојавала био је сусрет с Куртом Валдхајмом, који је умро 2007. године. Његови су војни записи изазвали много контроверзи током његове председничке кандидатуре у Аустрији.

Валдхајм је након рата постао дипломата и политичар, тврдећи да је до 1942. године био обични војни официр, те да је остатак ратних година провео студирајући право.

Али откривено је да је био члан нацистичке странке од 1938. године, да се придружио Хитлеровим паравојним следбеницима и да је био официр у Југославији и Грчкој.

Умро је тврдећи да није знао ни за какве нацистичке злочине против човечности, али Олберцино сведочанство га ставља у срце акције. Наиме, девојчица је убрзо након доласка у Аугзбург, с 14 година, завршила на свечаности за високе официре.

Онде јој се ништа није свидело, од плеса до хране. Али оно што је било најнепријатније јесте тренутак кад јој је Валдхајм дао до знања шта жели, иако се тек недавно оженио.

Док је плесала, Курт је показао једном официру и рекао да ће она провести ноћ с њим, на шта је други официр одговорио да неће, јер је он жели у свом кревету. Мушкарци су се посвађали и почели да се препиру ко ју је први приметио.

Олберцова се препала и почела да плаче. Желела је да побегне. Међутим, то није могла учинити тек тако. Срећом, ођедном се зачуо звиждук, након чега су се сви војници у трену умирили и напустили дворану.

„Мислим да ме пазио мој анђео“, говори и данас Олберцова, која се годину дана касније вратила родитељима.

За време једног одмора у САД је упознала будућег супруга, за ког се удала 1954. године, након чега се преселила у САД, где је родила троје деце и где живи и данас, пише „Дејли мејл“.

Б92