Награда „Момо Капор“ за Нелета Карајлића

Награда „Момо Капор“ за књижевност данас је у Београду уручена Ненаду Јанковићу, познатијем као Др Неле Карајлић за роман „Солунска 28“.

Награда, коју додјељује Задужбина „Момчило Момо Капор“, прије девет година установљена је као знак сјећања на Капора, свестраног ствараоца у области сликарства и књижевности.

Жири је једногласно одлучио да ово значајно признање припадне Нелету Карајлићу, умјетнику чији је дјеловање непрестано и свестрано, речено је на свечаности у градској скупштини.

У образложењу жири је указао да Карајлић романом „Солунска 28“, првим дјелом амбициозно замишљене триологије, намјерава да, причајући причу о једној дорћолској адреси, исприча узбудљиву повјест о судбини Београда и његових житеља у предратним, ратним и поратним временима.

– Иако нам је својим динамичним приповедањем у свом правом роману Карајлић демонстрирао крајње консеквенце своје самосвојне приповедачке поетике до сада исказиване углавном у многим његовим антологијским песмама, у укупној атмосфери романа и карактеризацији ликова даје се назрети и утицај приповедачког умећа самог Моме Капора – навео је жири.

Плакету је лауреату уручио предсједник Управног одбора задужбине „Момчило Момо Капор“ Матија Бећковић, а новчани дио признање директор Пошта Србије Мира Петровић.

Карајлић је захвалио жирију за вриједно признање, истакавши да ипак лично сматра да га још није заслужио.

– Морам да гулим још много љета да би достигао ону лакоћу и лепоту писања Капора – рекао је Карајлић, упоредивши начин писања Моме Капора са оним што у фудбалу на терену раде свјетски познати фудбалери Кристијано Роналдо и Лионел Меси.

Бећковић је рекао да су и Капор и Карајлић били и постали симболи не само Сарајева, него и Београда.

– Она листа надреалиста коју је видео Карајлић постала је на неки начин неко пророчанство. У оно вријеме је то био само неки тријумф интелигенције, а сада постаје и литература и озбиљна мисао, готово пророчанство – рекао је Бећковић.

Момо Капор је рођен у Сарајеву, 8. април 1937. године, а преминуо је у Београд, 3. март 2010. године.

Задужбина је основала његова супруга Љиљана Капор у октобру 2010. године са циљем да се сачува заоставштина и његују сјећање на Мому Капора.

Капор је био српски сликар, књижевник и новинар, а за собом је оставио велики број слика и цртежа, више од 40 романа, кратких прича и аутобиографских књига и есеја.

Дјела су му превођена су на француски, руски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Био је српски сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и уметности Републике Српске.

СРНА