НАТО: Немамо шансе против Путина

20160518095027_370007

БРИСЕЛ/МОСKВА │ Војни савез НАТО нема никакве шансе против војске руског предсједника Владимира Путина, признали су генерали Алијансе. Они тврде да би, у случају рата, руска армија за мање од 48 сати прегазила чак и елитне јединице НАТО за брзо дјеловање у источној Европи. Двојица неименованих генерала НАТО су објаснила да би Путинова војска поразила најбоље западне војнике прије него што би успјели да реагују.

– Русија је драматично повећала војне потенцијале у Kалињинграду, као и на својим западним границама. Уколико би избио сукоб, наше елитне снаге за брзо ђеловање, направљене управо због пријетње Русије, биле би прегажене прије него што би успеле и да се спреме за борбу – тврди један генерал НАТО упознат са логистиком и плановима тог војног савеза.

Други генерал наводи да су припадници НАТО спремни за брза ђеловања, али наглашава да је руска војска много јача и спремнија. – Русија има ракете за уништење авиона и бродова стациониране и на копну и на мору, као и борбене летјелице са базом у Kалињинграду и на својој западној граници. Тим оружјем Москва покрива велики дио територије источне Европе, а има и десетине хиљада војника на западној граници, спремних да у тренутку реагују – каже генерал Према његовим ријечима, концентрација руских снага на западним границама земље и Балтику превелика је у односу на тренутне капацитете НАТО у источној Европи.

– Због тога размишљамо да појачамо наше снаге у том региону. О томе ћемо разговарати на самиту НАТО који би требало да буде одржан у јулу у Варшави – открио је генерал западне војне алијансе. Тренутно НАТО у источној Европи има око 13.000 припадника, а њихов број би требало да буде повећан на 30.000. У питању су снаге које могу да одреагују на претње за 96 сати. Половином године њима треба да се прикључи и новоформирана елитна бригада за брзо реаговање (ВЈТФ).

Она је састављена од 5.000 војника из различитих земаља, која брже од осталих, за 48 сати може да одговори на сваку претњу западном војном савезу. За смјештај и логистику ВЈТФ биће отворено шест штабова, и то у Румунији, Бугарској, Пољској и балтичким земљама – Летонији, Литванији и Естонији. Елитна бригада ће поред пјешадијских бити опремљена и морнаричким и ваздухопловним компонентама, а све то ће обезбједити САД. Иначе, план о формирању ВЈТФ настао је током самита НАТО у Велсу 2014, након што се Kрим отцјепио од Украјине и припојио Русији. Идеја је била да се направи елитна јединица за брзо ђеловање која би могла да одговори на евентуалну руску пријетњу. Међутим, с обзиром на изјаве званичника НАТО, западном војном савезу ВЈТФ очигледно неће много помоћи у случају било каквог сукоба с Русијом.

Независне новине