Навршиле се 72 године од пробоја Сремског фронта

На данашњи дан прије 72 године извршен је пробој Сремског фронта, што је означило и окончање Другог свјетског рата на територији Србије.

Државна церемонија полагања вијенаца и одавања државних и војних почасти биће одржана у 11.00 часова у Спомен-комплексу Сремски фронт у Адашевцима, код Шида, саопштено је из Владе Србије.

Церемонији ће, осим представника Владе и Војске Србије, присуствовати учесници ове велике битке, дипломатски представници земаља чије су трупе учествовале у борбама на Сремском фронту, представници општине Шид, као и удружења за његовање традиција ослободилачких ратова Србије и грађани.

Пуних 175 дана, више од пет мјесеци, од 21. октобра 1944. до 12. априла 1945. године, вођена је рововска битка у којој је са обје стране, партизанске и њемачке, учествовало око 250.000 војника.

Пробој Сремског фронта почео је у зору, 12. априла, артиљеријском припремом од 15 минута из 120 оруђа и дејствима из 50 авиона у два налета, а недуго затим кренуле су на јуриш дивизије Првог ешалона и за кратко вријеме заузеле главни одбрамбени појас непријатеља.

Послије пробоја Сремског фронта, у садејству са савезничком офанзивом, југословенске снаге су за непуних мјесец дана ослободиле цијелу територију земље, Истру и словеначко приморје, док је неколико јединица дошло до Трста и Караванки.

Уз јединице југословенске армије учествовале су и трупе Црвене и бугарске Народне армије, као и бригада „Италија“.

Њима у част, 8. маја 1988. године подигнут је меморијални комплекс уз аутопут Београд-Загреб и ријеку Босут.

У тешким и крвавим борбама, на снијегу и вјетру, погинуло је око 13.500 југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, 1.100 припадника Црвене армије, 630 припадника бугарске Народне армије и 163 Италијана из састава југословенских јединица.

Познато је да су за Сремски фронт мобилисани и малољетни српски младићи, без једног јединог дана војне обуке, који су из школских клупа одлазили на фронт.

На страни непријатеља погинуло је око 30.000 војника.

Сремски фронт једно је од најтежих и најтрагичнијих српских, али и ратишта Другог свјетског рата.

Фронт је успостављен пошто су отпочеле завршне борбе за ослобођење Београда и цијеле земље, када је формирана борбена линија дуж западних граница Срема.

 

Нијемци су тај фронт држали због извлачења дијелова армије „Е“ из Грчке, Македоније и са Косова и зато су га очајнички бранили.

 

Први пролетерски корпус Народноослободилачке војске Југославије запосјео је тај фронт послије ослобођења Београда, 21. октобра 1944. године, како би заштитио престоницу и наставио потискивање непријатеља на запад.

РТРС