ТРЕБИЊЕ │ Удружење за узајамну помоћ у душевној невољи „Соната“ из Требиња угостило је наше суграђане који бораве на рехабилитацији у Болници за хроничну психијатрију из Модриче, са стручним особљем ове јавне здравствене установе.
Током тродневног боравка у нашем граду за посјетиоце из Модриче биће организован обилазак туристичких знаменитости Требиња, дружења уз културноумјетнички програм, док је стручни дио сусрета био резервисан за посјете психијатријском одјељењу Болнице Требиње и Центру за ментално здравље у нашем граду, те разговоре о унапређењу система бриге о психијатријским болесницима и стварању бољих услова за њихову ресоцијализацију.
Према ријечима Биљане Зелинчевић Прстојевић, начелника ЈЗУ Болница за хроничну психијатрију Модрича, у овој установи на третманима рехабилитације борави значајан број пацијента са подручја југа Херцеговине, због чега је позив из Требиња био изузетна прилика да дођу у свој крају и посјете породице.
Она каже да би пацијенти у овој установи требало да бораве на рехабилитацији само двије године, гдје се уче социјалним вјештинама које треба да направе од њих фунционалне људе, али да они остају знатно дуже - јер их средине из којих долазе најчешће забораве.
„А пацијенти не смију дуго бити у болници - поготову не доживотно. Фокус нашег разговора био је управо да оживимо ту реформску идеју – формирања заштићених кућа у свим срединама у Српској, гдје би пацијенти - који се након рехабилитације у болничким установама врате у своје средине - боравили, такође уз психијатријски третман, али у много хуманијој, кућној атмосфери“, истакла је Зелинчевић.
Овакав модел бриге о душевним болесницима, додаје она, већ пола вијека успјешно се примјењује у Италији, а доказано је и да је рентабилнији од болничког лијечања.
Предсједник Удружења за узајамну помоћ у душевној невољи „Соната“ из Требиња Михољка Јанковић казала је да забрињава што наши психијатри и данас траже азилантски смјештај за трајно лијечење људи са душевним проблемима у оваквим установама.
„Има овдје пацијената који су и више од десет година удаљени од својих породица. То је нехуман програм јер по закону о душевним болесницима - пацијент може бити удаљен од своје породице највише шест километара. Зато апелујем на наш стручни кадар и на нашу цијелу друштвену заједницу - да изнађу могућности да се један овакав дневни центар оснује и овдје“, истакла је она.
Јанковић је казала да су психијатријски пацијенти и даље стигматизовани у нашем друштву као „они који праве некакве изгреде и другима наносе бол“, због чега често нису прихваћени ни у својим породицама, те истакла да заједница према њима мора показати више сензибилности и разумјети да су управо они - ти које највише боли.
У културно-умјетничком програму који је вечарас за госте из Модриче приређен у хотелу „Леотар“ учествовали су ученици Музичке школе Требиње и литерарни ствараоци из Књижевне заједнице „Јован Дучић“.
Тродневни боравак пацијената и особља Болнице за хроничну психијатрију из Модриче у нашем граду омогућио је Град Требиње.
Р.С.
