Несуђена занимања великих свјетских зликоваца

020305
Већина љубитеља историје зна да је Адолф Хитлер желио да се бави сликарством, али да није примљен у бечку Академију лијепих умјетности.
Да ли би његове опасне амбиције икад дошле до изражаја, да је којим случајем био остварен умјетник? Историја нас увијек изнова подсјећа да пут ка паклу има неке изненађујуће споредне улице и да би прошлост и садашњост могле да буду сасвим другачије, да су поједине вође кренуле другим путевима.

Представљамо вам пет омражених личности у историји који су могли да имају сасвим другачије животе:

Пол Пот, париски студент

Три деценије прије него што ће доћи на власт и наметнути аграрни социјализам у Камбоџи, Пол Пот био је студент у Паризу. Он је 1949. када је имао 24 године добио стипендију за студије радио електронике. Међутим, морао је да оде из Париза након што је три пута заредом обновио годину. У Камбоџу се вратио 1953, исте године када је бивша француска колонија постала независна.

Џим Џоунс, борац за људска права

Џим Џоус, харизматични амерички вјерски лидер и оснивач Храма народа, најпознатији је по изазивању групних убистава/самоубистава у Џонстауну 1978. Одговоран је за тровање више од 300 дјеце. Међутим, прије него што је дошао на чело тог култа, Џоунс је био велики борац за праваљуди и директор Комисије за људска права у Индијанаполису. Он се 1961. изборио да локална болница више не раздваја пацијенте по боји коже и то након што је због чира желуца и сам лежао у једном њиховом одјељењу.

Иди Амин, шампион тешке категорије

Само десет година прије него што ће извести пуч 1971. и преузети власт у Уганди, Иди Амин био је боксерски шампион нације и то дуже од осам година.

Бивши официр Британске колонијалне армије, био је и способан рагби играч. Амина, који је касније постао одговоран за смрт између пола милиона и милион својих сународника, описан је од стане генерала као „одличан рагби играч, али прави маљ у глави ком је потребно све објашњавати ријеч по ријеч“.

Ајатолах Хомеини, филозоф и песник

Највећи дио свог живота Ајатолах Хомеини био је предавач исламског мистицизма и филозофије. Прије него што ће у Иран увести исламску теократију, Хомеини је под утицајем Аристотелових и учења Суфиста написао 25 књига и драма, па чак и неке оригиналне пјесме.

Једна од њих објављена у иранским новинама само четири мјесеца након што је Хомеини издао фатву против писца Салмана Рушдија 1989. почиње стиховима: „Постао сам затвореник, о вољена, младежа на твојој усни! Видио сам твоје болне очи и разболио се од љубави“.

Иако дјелује да је Ајатолах кроз пјесме изражавао првенствено љубав према Богу, овакве стихове не бисте очекивали од просјечног исламског теолога, нарочито оног који је убио 20.000 политичких затвореника.

Тимоти Маквеј, одликовани ветеран

Четири године прије бомбардовања Оклахоме 1995. у ком је погинуло 168 особа, а повријеђено на стотине, терориста Тимоти Маквеј био је члан америчке војске који је учествовао у операцији „Пјешчана олуја“.

Другог дана борбе одрубио је главу једном ирачком војнику, а другог убио са више од два километра удаљености, због чега је добио одликовање „Бронзане звијезде“.

Године 1997, након што је Маквеј осуђен на смрт због тероризма, тадашњи предсједник САД Бил Клинтон потписао је специјални закон који сппијечава Маквеја да добије војне почасти на сахрани.
Б92