НЕВЕСИЊСКА ОЛИМПИЈАДА кренула на пут у УНЕСКО (ФОТО)

ТРЕБИЊЕ │ У галерији Музеја Херцеговине вечерас је отворена документарна изложба „Невесињска олимпијада“, којом је озваничен почетак промотивне кампање за номинацију ове традиционалне културно-спортске манифестације, као народне праксе, на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства.

Изложба је на двадесетак паноа представила историјат олимпијаде – кроз сачувану архивску грађу, новинске текстове и фотографије, посјетиоци су могли да виде и пехаре и медаље које су додјељиване у појединим дисциплинама, а међу изложеним експонатима посебно вриједан је први плакат за коњичке трке из 1891. године, који се чува у црквеној архиви у Невесињу.

Приказан је и документарни филм о „Невесињској олимпијади“, који је снимљен управо за потребе номинације на УНЕСКО-ву листу.

Изложбу је припремила етнолог Божана Ђузеловић, уз помоћ Драгомира Граховца, новинара и директора Радио Невесиња, Туристичке организације Општине Невесиње, Општине Невесиње и Музеја Херцеговине у Требињу, а под покровитељством Министарства просвјете и културе Републике Српске, Града Требиња и Општине Невесиње.

Отварајући изложбу, помоћник за културу у Министарству просвјете и културе РС Тања Ђаковић подсјетила је да су на УНЕСКО-вој листи нематеријалне културне баштине већ мјесто нашле двије традиције из Републике Српске – „змијањски вез“ и „брање траве иве“.

Невесињска олимпијада би, према томе, била трећи елемент уврштен на УНЕСКО-ву листу. Не знам да ли смо довољно свјесни колико је то значајно за једну малу Републику Српску, јер и много веће земље немају толико културних добара уврштених на УНЕСКО-ву листу“, истакла је Ђаковић.

Начелник Општине Невесиње Миленко Авдаловић казао је да „Невесињска олимпијада“, скоро колико и устаничка борба за слободу, обиљежава историју ове херцеговачке општине у посљедњих скоро вијек и по.

Он је додао да је она једно мјесто у нашој земљи, можда и на Балкану, гдје на истим борилиштима наступају и надмећу „људи тежаци, орачи и косци“ и спортисти професионалци, међу њима и учесници правих Олимпијских игара.

Предсједник Скупштине града Требиња Драгослав Бањак казао је да Град Требиње подржава пројекте Музеја Херцеговине који нису везани само за наш град, тим прије што је у овом случају ријеч о „Невесињској олимпијади“, која је „на најбољи могући начин сачувала сјећање на игре и надметања наших предака из друге половине 19. вијека и која има дужу традицију од савремених Олимпијских игара“.

Први плакат за коњичке трке из 1891. године

Новинар Драгомир Граховаца, који је аутор и монографије о „Невесињској олимпијади“, подсјетио је да су прве коњичке трке у Невесињу, које су и данас централни догађај ове манифестације, одржане за вријеме аустроугарске управе, још давне 1886. године, иако постоји усмено предање да је традиција трка коња на Братачком лугу постојала и у турско вријеме.

Након паузе за вријеме Првог свјетског рата, истакао је Граховац, манифестација је поново оживљена – овај пут под окриљем тадашњег Министарства пољопривреде Краљевине Југославије и са наградним фондом данашње вриједности 60.000 марака, што је био и златни период развоја коњичког спорта у Невесињу.

Временом је прерасла у манифестацију на којој се, уз традиционалне трке коња, организовала и такмичења у другим народним „дисциплинама“, као што су  бацање камена са рамена, пењање на стуб намазан лојем, трка у џаку, трка са јајетом на кашици, потезање конопца и клипа, скок у вис, скок у даљ и скакање на мјешину.

Р.С.