Ни „беби-бум“ нам не може сад помоћи!

beba-bebe-porodiliste-foto-shutter-1433111869-670607

БАЊА ЛУКА l Демограф у Републици Српској Стево Пашалић сматра да негативан тренд природног прираштаја на овим просторима не може зауставити никакав „беби-бум“ јер је потребно да се на промјени свијести и поправљању социјалног статуса грађана ради годинама и деценијама.

Пашалић је истакао да су потребне деценије рада на мијењању свијести грађана о потреби да се рађа више дјеце да би на овим просторима за сто или двјесто година уопште било људи.

„Дешава се да наиђе период повећаног броја порода, да се данас у Требињу роди шест и у Бањалуци 15 беба, али у укупном збиру не мијења се чињеница да имамо негативан природни прираштај, односно да на нашим просторима више људи умире него што се рађа“, појаснио је Пашалић за данашњи „Прес Република Српска“.

Према његовим ријечима, да би се постигла проста стопа обнављања становништва неке земље, потребно је да се на једну жену у просјеку роди 2,1 дијете.

„Земље које имају просјек од 1,3 дјеце рођене на једну жену да би постигле просјек од 2,1 морале би чак да 80 година интензивно улажу у поправљање популационе политике да би се спасили од изумирања“, рекао је Пашалић.

Он је истакао да се не зна колики је просјек рођених беба у Српској, односно БиХ, колики би требало да буде, јер се још не знају резултати пописа становништва.

„Код нас се слика тако промијенила да највише дјеце рађају жене које имају од 30 до 35 година, док све мање рађају оне које имају 25 година. Знајући да је фертилитет код жена највећи у 22. години, а да након 30. опада, а са 35 година је око 15 одсто нижи, јасно је гдје је проблем“, навео је Пашалић.

Он је истакао да би требало да се истражи зашто жене рађају касно, да ли је у питању економски фактор или нешто друго.

„Јасно је да образоване и запослене жене касније рађају или имају мање дјеце, али ако имамо велики број жена које нису `каријеристкиње` или живе на селу, а немају више дјеце, потребно је испитати зашто је то тако. Сигурно је да економски фактор игра улогу, али он не би требало да је пресудан“, рекао је Пашалић.

Он је закључио да би се хитно морало почети са поправљањем популационе политике, едуковањем становништва о потреби да се рађа више дјеце и да се уз економске мјере и реформе које се стално најављују посебна пажња посвети демографским проблемима, како би се спасили од изумирања за сто, двјесто или петсто година.
Пресс.рс