БАЊАЛУКА, САРАЈЕВО I БиХ је једна од најрањивијих земаља Европе кад су у питању различите врсте шокова који спречавају земљу да оствари напредак и грађанима пружи бољи животи стандард, истакнуто је у студији Свјетске банке о ризицима у БиХ.
Како је наведено, било која, чак и најмања врста екстерних шокова оставља трајне посљедице на БиХ, наводећи примјер да су се све економске кризе у Европи на БиХ одразиле кроз дужи пад економске активности, па и рецесију.
Истакли су и да је БиХ од 2010. готово на годишњем нивоу била суочена с природним непогодама, укључујући суше, поплаве, клизишта, шумске пожаре, на које није било адекватног одговора. Упозорили су да је БиХ у задњих 15 година у пет година била погођена сушама, које су уназадиле пољопривредни сектор 2000, 2003, 2007, 2011. и 2012. године.
"Топлотни удари проузроковали су шумске пожаре у подручјима која су најбогатија шумом у Европи. Суше су смањивале производњу енергије за четвртину и уништиле до 70 одсто усјева основних пољопривредних култура, а поплава 2014. суновратила је бруто друштвени производ за 15 одсто", истакнуто је у документу.
Наведено је да је БиХ вишеструко изложена свакој озбиљнијој екстерној кризи - од банкарског сектора, којим управљају аустријске и италијанске банке, преко трговине, с обзиром на то да је ЕУ главни трговински партнер, па до животног стандарда, с обзиром на то да су бх. грађани великим дијелом овисни од дотација родбине из иностранства и међународне помоћи.
Поред свих ових шокова којима је БиХ изложена, она је међу најрањивијим земљама Европе кад је у питању аерозагађење, истичући да је мало или нимало улагано у чистије технологије, а чак 68 одсто популације грије домове на чврсто гориво. Поређења ради, у Албанији је тај проценат 38, а у Србији 32 одсто. Загађењем је, како истичу, највише погођено Сарајево, упозоравајући да су 2012. у кантону измјерене концентрације сумпорних оксида пет пута веће од дозвољене, а да је ниво смога и чађи био чак десет пута већи од дозвољених.
"Више од 90 одсто енергије у БиХ потиче од фосилних горива, што је за 10 одсто више него у било којој другој земљи југоисточне Европе", наведено је у студији.
У препорукама за превладавање еколошких шокова Свјетска банка предлаже изградњу бедема за одбрану од поплава, изградњу канала за наводњавање усјева, робусну саобраћајну инфраструктуру, јачање индустрије осигурања од несрећа и стварање флексибилног фискалног оквира као одговор на катастрофе. Бољи фискални оквир важан је и за амортизовање економских шокова, као и боља регулатива и стварање боље осмишљених социјалних програма.
За смањење могућих социјалних ризика, у банци препоручују већу инклузију становништва, осмишљавање реформи тржишта рада и пословног окружења.
Зоран Павловић, економски аналитичар, истиче да је основни проблем што у БиХ нико није одговоран за било који сегмент, било кад су у питању израде стратешких политика или за спровођење конкретних мјера заштите од одређених шокова, било да су они природне непогоде или економске неприлике у окружењу.
Он сматра да све стратегије које се усвајају, било на нивоу државе, ентитета, кантона или општине, остају мртво слово на папиру јер не постоје дефинисани пројекти по годинама спровођења стратегија и мјерљиви показатељи да ли се стратегија и спроводи.
"То се исто односи на Реформску агенду или на било који други документ. Овдје ће политичари све потписати што им се потури, али ја постављам питање ко ће то све спроводити? Све док је то тако, не треба се чудити да је БиХ толико рањива на шокове", истакао је он.
Дејан Шајиновић/Независне
