Нигеријац залутао у Београд и постао Србин

368792_1

БЕОГРАД l Нигеријац Њуман Еџике Нвангву (45) са супругом Велиборком пронашао нови дом у Баричу, где је омиљени комшија. Слави славу, печење воли скоро као и ракију, песме Шабана Шаулића „дирну му жицу“

На зиду, изнад стола – икона Светог Луке. На столу шљивовица, домаћа. А за столом Србенда – Њуман Еџике Нвангву (45). Иако је из Нигерије у Београд случајно залутао пре 17 година, данас је поштован српски домаћин, омиљени комшија у Баричу, где живи са супругом Велиборком, ћерком Виолетом (15) и сином Мирком (11). Сви га у његовом Баричу знају као Кристијана. Једини је црнац у селу, па га је тешко промашити. А многи га још и више цене јер је један од ктитора нове баричке православне цркве!

Из Африке је Кристијан пошао у Италију, са сном да постане фудбалер. Изигран је и остављен, сам, без новца, усред Београда. Имао је среће да је наишао на добре људе који су му помогли, и после неколико недеља обрео се у Баричу, поред фудбалског терена Прве искре. Тадашњи председник клуба Бранко Чучуковић помогао му је, дао му смештај и храну, а Кристијан је одржавао просторије клуба. Како то већ иде, после је упознао Велиборку, медицинску сестру, запослио се, добио децу… А да није црн као угарак, данас нико не би помислио да му корени нису баш у Баричу.

„Тај зна за сваку главу у селу, све до Обреновца, ко му је које колено, у каквом је сродству са оним другим, одакле му је деда дошао“, прича Велиборка кроз смех и признаје да није одолела Кристијановом шарму.

„Зато су га прозвали и „матичар“. Примио је све наше обичаје, чак их и надградио и сада је прави представник, слика и прилика, понекад и прави Србенда“.

Слави славу, поштује православље, печење воли скоро као и ракију, песме Шабана Шаулића „дирну му жицу“, понекад и опсује… Вредан је, поштен, али пргав и не да на себе. Када се врати са посла, из фирме која се бави уградњом грејања, сређује своју башту. Гаји и пилиће, патке, ћурке, а ускоро се спрема за свињокољ. Подразумева се, сушиће месо, правити домаће кобасице…

Поред „домаће“, коју Кристијан сам пече, на столу стоји и тањир са насеченим кокосом и чинија индијског ораха. Тек стигли из Бијафре, како се некада звао део Нигерије из ког је Кристијан. После 10 година био је у посети породици у Африци и затекли смо га у Баричу, баш на повратку. Велиборка га задиркује да је одмах заборавио српски и поново пропричао на ибо језику.

„Увек ћу бити Нигеријац, тамо сам рођен. Много сам се растужио, видео сам стару мајку, браћу, фамилију и гануло ме је да будем са њима и људима уз које сам одрастао… Али овде у Србији су моја жена, деца, кум, мој посао и мој дом“, говори Кристијан.

Откако се запослио, Кристијанов принцип био је да од сваке плате, 10 одсто иде цркви. У изградњи баричког храма био је један од дародаваца. Признаје да је раније обавезно, сваке недеље, одлазио на литургију, али да у последње време ређе иде.

Збуњују само Титове слике по зидовима, уз иконе.

„То је Виолетина прича, она воли Тита, комунизам, али и историју уопште“, каже Велиборка.

„За то је мој отац одговоран, са њим о томе прича. А Мирко је кренуо Кристијановим стопама, игра фудбал. Најбољи је голгетер, раније Радничког, а сада ФК Муња из Барича. Док су били мали, није било лако у малој средини за њих као децу мелезе. Све је, међутим, дошло на своје, а ми смо обична породица, где можда има само мало више смеха због нашег сталног забављача, Кристијана“.

СВЕТИ ЛУКА
„Славу сам узео пре седам година – прича Кристијан. – Одлучио сам да славим Светог Луку, јер смо на тај дан 2007. године имали страшан судар. У колима смо били деца и ја. Не желим да се сећам тога. Али, Светог Луку од тада славим, по три-четири дана сваке године. Прође 100 људи кроз кућу. Али, људе много волим, баш као и живот“.

МАТИЧАРКА БИЛА ПРОТИВ
„Написао ми је љубавно писмо, које ми је послао преко заједничког пријатеља“, сећа се Велиборка како је започела њена и Кристијанова прича.

„А када смо решили да се венчамо, матичари у Баричу су очигледно били против, тражили нам силна документа, чак и одобрење Амбасаде Нигерије. Људи у амбасади су нам се слатко исмејали када смо дошли по то. На крају смо се венчали у Старом граду, а венчање у цркви оставили смо за време када будемо обележавали златни јубилеј“.
Вечерње новости