Нико неће из Kрекова

НЕВЕСИЊЕ │ Нешто мање од 15 километара од Невесиња налази се село Kрекови, а оно што га разликује од већине у БиХ је што становници не бјеже у градове, него се чак купује повратна карта из урбане средине.

Мјештани овог брдског краја су вриједни, поштени и сложни, како само камењарски крш може да обликује човјека.

Kако кажу, 90 домаћинстава и 450 становника, а међу њима стотинак школараца, смјештених на јужном подножју планине Црвањ задовољни су оним што имају. И поред олакшавајућих околности које нуди живот у граду, топло кућно огњиште овдје, пријатељство међу комшијама и поштовање су пуно важнији за ове домаћине. Тако је данас мјештана више него по попису 1991. године.

„Имамо среће, оне које су се родиле овдје већином су се у њему и удале, а ове што доводимо у село прихватимо и гледамо као најближе“, казала је за „Независне“ Татјана Јонлија, једна од мјештанки и мајка троје дјеце.

Татјана је имала прилику да остане у Мостару са супругом и дјецом, гдје су били једно вријеме послије рата, али родно село је, кажу, било пуно бољи избор.

Сукобе око међе и земље комшије и рођаци у Kрековима никад нису имали, што је такође ријеткост.

„У Kрековима се нико никада није тужио због земље, не памтим ни да се неко посвађао. Буде покоја ситна чарка, али то се ријеши“, каже Татјана.

Будући нараштаји ће наставити оно што су њихови родитељи почели, а како смо сазнали кроз причу с младима нико од тинејџера не жели да оде у град, већ своју будућност виде у Kрековима.

Сеоско игралиште су уз малу помоћ донација сами направили, село од смећа сами чисте, а сада планирају да од својих средстава обнове објекат у којем се организују свадбе и друга већа окупљања.

„Прије неколико дана сам активирала дјецу, њих 30 се окупило у року од 20 минута и са мном кренуло у чишћење села. Мушкарци на јесен сви узму моторке и крену у крчење шибља и дрвећа. Да сте недавно дошли код нас па да видите – 50 трактора је у колони ишло по пијесак да насипају пут који је пропао. Нисмо ми чекали да неко дође па да поправи“, каже Татјана.

Док су брижне мајке са стране посматрале, на игралишту је током наше посјете било весело, пуно вике и смијеха, играле се кошарка и одбојка, возила бицикла, помагало млађим другарима да завежу пертле.

„Јако смо добри пријатељи, помажемо једни другима, радимо задаће заједно, а када дође лијепо вријеме читаве дане проводимо на игралишту“, казала је једна дјевојчица на игралишту.

Било је и оних малишана који кажу да не би живјели ни у најближем им Невесињу поред својих Kрекова.

Момчило Вукотић, предсједник Скупштине општине Невесиње, казао је како је у посљедњих неколико година урађено десетак нових кућа. И његово родно огњиште је ту.

„То је знак да село не да неће остати пусто, него да ће нас из године у годину бити све више. Водовод смо добили прије двије године, урађене су и примарна и секундарна мрежа, сада чекамо да се заврши још један базен и да се пусти вода“, говори Вукотић.

Главни приходи су од пољопривреде, сточарства и, наравно, производња надалеко познатог сира из мјеха.

„Један дио мјештана Kрекова ради у Невесињу, али то је опет мали број када се погледа како је било прије рата“, каже Вукотић, док ђечја граја заглушује разговор.

Мјесто устанка и стећака

Kрекови нису познати само као једно од најживљих села у БиХ, него и по томе што је баш у овом селу избила чувена буна против отоманског царства. У Kрековима је запуцала прва Невесињска пушка. Поред јунаштва, Kрекови су важна дестинација и због чињенице да су највеће налазиште стећака у БиХ, због чега је овај локалитет проглашен националним спомеником. Некропола Kалуфи броји 462 стећка. Налази се на листи 30 средњовјековних некропола стећака које су 2016. године проглашене Свјетском баштином УНЕСЦО-а.

Независне