Ниска плата даје „вољно“

vojska srbije02_RAS_foto kostadin kamenov_1000x0

БЕОГРАД I Због чега Војску Србије годишње напусти и до 800 професионалних војника. „Скидају се“ и инжењери, економисти, пилоти који лако налазе други посао

ПЛАТА професионалног војника Војске Србије од 31.000 динара у Београду мања је за чак 25 одсто од просечне зараде у престоници. Његов колега истог чина у Бујановцу, Врању или Куршумлији зарађује најмање десет одсто већи износ од просечног житеља ових општина.

Ови подаци, осим што илуструју велике регионалне разлике у висини зарада, указују и на најчешће разлоге напуштања војне службе професионалних војника. Униформу Војске Србије последњих година годишње скине између 500 и 800 војника, као и неколико десетина официра. Најчешћи разлог који наводе приликом раскидања уговора јесте лош материјални статус запослених у систему одбране.

Пракса показује да на „скидање“ најлакше одлучују високо школовани официри, чина капетана и мајора, који су оспособљени за добро плаћена занимања у цивилству – инжењери, економисти, пилоти… На дужностима у војсци они се најчешће задржавају десетак година, колико је потребно да раде да би отплатили школовање на Војној академији и остала усавршавања које је финансирала држава.

Војни синдикати указују да су професионални војници најугроженија категорија запослених у систему одбране, посебно они који су из великих градова попут Београда, Новог Сада, Крагујевца… Качењу униформе о клин, осим мале плате, доприносе и слабо плаћени прековремени рад, чести боравци на терену, одвојеност од породице. Искуство показује да иза сваких већих маневара, каква је недавно била командно-тактичка вежба „Морава“, следи талас раскидања војничких уговора. Мањак људства попуњава се на конкурсима, али новац уложен у обуку и средства, без обзира на то, одлази у неповрат.

– Плате припадника Војске замрзнуте су 2010. године. На лош материјални положај професионалних војника посебно утиче чињеница да су наше зараде данас за 40 одсто мање од основице коју предвиђа Закон о војсци. Према њему, основица за обрачун зараде не сме бити мања од 75 одсто просечне месечне зараде у Републици.

У Министарству одбране радије говоре о просечној заради професионалних војних лица која је око 42.000 динара, што је за око 3.000 динара мање од републичког просека. У платној „сарми“ свега коју црвену већу од 40.000 динара, међутим, налази се „купус“ разводника, који зарађује свега 30.449 динара, али и „месо“ генерала који примају четири пута више. Просечна плата цивила запослених у систему одбране је 38.568 динара. Неквалификовани радници, запослени у војним установама, примају 22.812, а доктори наука 80.000 динара.

– Постоје сигнали из Владе Србије да би већ до краја године припадници Војске Србије требало да добију повећање зарада – указују у Министарству одбране. – Плате у систему нису велике, али то је наша реалност, посебно после умањења од десет одсто 2014. године. Њима не можемо бити задовољни, посебно што не одговарају одговорности и сложености војничког посла.

ДОДАТАК ЗБОГ ТРЖИШТА

ДРАСТИЧНА разлика у зарадама високостручног кадра запосленог у војсци и цивилним предузећима разлог је што Министарство одбране са Владом Србије разматра увођење неке врсте „тржишног додатка“. Кључ ове идеје јесте да људи чије је знање дефицитарно на тржишту рада новчаним износом буду стимулисани да остану да раде у Војсци Србије. Овај додатак требало би да спречи одлив школованих официра, чије дипломе и искуство у цивилству вишеструко више вреде.

ВОЈНИК СВУДА СИРОМАШАН

ПРОСЕЧНА плата професионалног војника, која је у Србији за око 30 одсто нижа од републичког просека карактеристична је и за оружане снаге Хрватске, Велике Британије, САД, Русије…

Подофицири и официри већине савремених и добро организованих војски у свету са успоном на лествици чинова стичу и неупоредиво бољи материјални положај. Зараде пуковника и генерала, па чак и потпуковника и мајора, у рангу су најбоље плаћених цивилних занимања.

Вечерње новости