Нисмо спремни за следећи велики рат!

366664_1
У 21. веку, уобичајени вид ратовања, у коме се наноси физичка штета противничким оружаним снагама и инфраструктури, постала је само један од његових облика. Државе све чешће покрећу несмртоносне нападе против непријатељских информационих система, који су познати као информационо ратовање.
Дан Кул са америчког Универзитета за националну одбрану описује информационо ратовање као „сукоб или борбу између две или више група у информационом окружењу“. Можда ово звучи као лепши начин да се опише хаковање, али заправо је реч о нечему много опаснијем него што се може закључити на основу овог назива.
Западни лидери улажу милијарде у развој способности које ће парирати кинеским и руским и стварају војне команде за напад и одбрану на електронске комуникационе мреже, али и експлоатисање њихових слабих тачака. Информационо ратовање обједињује електронско ратовање, сајбер ратовање и психолошке операције у једној борбеној организацији, што ће бити и од суштинског значаја за ратове у будућности.

Анатомија информационог ратовања

Бесплатан проток информација унутар држава и између њих од кључног је значаја за пословање, међународне односе и друштвену кохезију, баш као што су информације од суштинског значаја за способност војске да се бори. Комуникације се данас великим делом ослањају на интернет, или се одигравају путем различитих компонената елекстромагентног спектра (као што су радиоталаси и микроталаси), путем земаљских комуникациониох мрежа или сателитских мрежа у свемиру. Живимо у високоумреженом свету, али није потребно много да западнемо у нестабилност и хаос.
Електронско ратовање се користи за прекид или неутралисање тих електромагнетних преноса. То могу бити електронске противамере и блокаде како би се паралисале војне комуникације или системи за навођење оружја. Такође, може да делује на цивилни сектор, на пример, АДС-Б системе за контролну ваздушног саобраћаја које летелице користе за избегавање судара током лета, или недавно уведен Систем за управљање европским железничким саобраћајем (ЕРТМС), који замењује сигнализацију поред пруге и обезбеђује потпуну контролу над возовима. Блокада или уништавање било ког од ова два система изазвали би хаос.
Већ смо навикли на сајбер нападе посредством интернета на дигиталне мреже који онемогућавају пословање предузећа. То може да нанесе огромну штету, како финансијску, тако и по питању угледа компаније, што су показали и напади на компаније „Сонy Пицтурес“ и „ТалкТалк“. Онеспособљавање берзе може да изазове огромне финансијске губитке. Сајбер напади такође могу бити усмерени против индустријских контролних система који се користе у фабрикама или у постројењима за снабдевање електричном енергијом, водом и гасом.
Психолошке операције имају за циљ рушење морала и угрожавање благостања грађана. То може да подразумева ширење лажних информација, гласина и страха посредством друштвених мрежа и медија. Велики степен повезаности становништава данас представља снагу, али константна повезаност такође значи да и нетачне информације и страх могу брзо да се шире и да изазову панику.
Према томе, информационо ратовање је и интеграција електронског ратовања, сајбер ратовања и психолошких операција, како за оне који нападају тако и за оне који се бране.

Информациони рат већ траје

d2fba36093442a0969056ea57e393fcf

Сумња се да је Русија покренула софистициране несмртоносне нападе на своје комшије, на пример, Естонију, Грузију и Украјину, који су доживели интегрисану навалу електронских напада, сајбер напада и психолошких операције.
Постоје уверљиве индиције да је гасовод Баку-Тбилиси-Џејхан у Грузији био на мети софистицираних компјутерских вируса који су изазвали неконтролисано нагомилавање притиска који је довео до експлозије. И такозвана Исламска држава показала је да зна како може да искористи друштвене мреже и манипулише њима у сврху психолошког ратовања, Исламска држава наводно у све већој мери развија способности сајбер и електронског ратовања, јер је сагледала да је добијање информационог рата од кључног значаја.
Реагујући на опасност од информационог рата, британска војска је основала две нове формације: 77. бригаду за борбу против психолошких операција и Прву бригаду за обавештајне, наџорне и извиђачке операције, која обједињује електронско ратовање и обавештајну делатност. Стотине компјутерских стручњака биће регрутовани као резервисти и обучавани уз помоћ Здружене сајбер јединице ГЦХQ (Комуникациона централа британске владе).
Ово су прави потези, али приступ је сувише расцепкан. Недавно објављен извештај корпорације РАНД указује на значај интегрисаног приступа свим аспектима информационог ратовања како би се обезбедила ефикасна одбрамбена снага. У САД, адмирал Мајкл С. Роџерс објавио је саопштење о Визији сајбер команде, у коме је описао начин на који би се од сајбер напада браниле мреже, системи и информације Министарства одбране и обезбедила подршка војним и хитним операцијама. Амерички приступ је интегрисанији, али то је случај само у домену војске – на нивоу државе, ни Америка, ни Британија немају свеобухватан интерисани приступ са заједничком командном структуром који обухвата претње цивилној инфраструктури.

Блиц