Njemačka štampa o Samitu: Događaj kakav bi se svidio Titu

samit
BERLIN | Peking privlači partnere jeftinim kreditima za projekte koje će realizovati u sopstvenoj režiji, a „zov milijardi“ Puta svile osvaja i u „ekonomski sušnoj“ čekaonici Evropske unije, piše nemačka štampa o samitu u Beogradu.
„To je događaj kakav bi se svideo Josipu Brozu Titu: šefovi vlada iz 16 evropskih zemalja, stotine delegata, 1.200 predstavnika iz preko 500 firmi, više od hiljadu novinara. I kineski premijer„, piše minhenski „Zidojče cajtung“.
List navodi da je evropskim državama na samitu u Beogradu u izgled stavljeno ukupno deset milijardi dolara za eventualne energetske i infrastrukturne projekte.
Srpski domaćini sa premijerom Aleksandrom Vučićem na čelu prostrli su uvaženom gostu crveni tepih, i ne samo to. Li Kećiang će otvoriti most preko Dunava i postati počasni građanin Beograda. Slično kao tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina u oktobru, i sada ekonomski tanki Srbi izvlače sve moguće simbole počasti kako bi motivisali visokog gosta i njegove šefove firmi na investicije“, piše nemački dnevnik.
Beogradski dopisnik lista Florijan Hasel u tekstu ukratko objašnjava situaciju Srbije i okolnih zemalja: visoki dugovi, zaostala privreda, masivna birokratija.
U jeku krize, iz Evrope teško ili nikako stižu krediti i investicije. Stoga ni Vučić ni njegov mađarski kolega Viktor Orban ne kriju da moraju da se okrenu Pekingu kako bi dobili dve milijarde evra za brzu prugu između Beograda i Budimpešte“, navodi se u tekstu i dodaje da „naravno, Kinezi ne dolaze kao dobri Samarićani“.
Kako se objašnjava, kod onih deset milijardi koje je pomenuo Li Kećiang radi se o infrastrukturnim projektima na kojima ce biti uposlene kineske firme.
Ali i očekivani ishod sastanka u Beogradu je recikliran: jer kineski premijer je i novembra prošle godine u Bukureštu pominjao kreditnu liniju od deset milijardi.Tada je najavio da će ove godine početi gradnja brze pruge Beograd-Budimpešta. Sada se govori da će najranije sredinom sledeće godine biti gotova studija izvodljivosti“, piše list.
Hasel u dužem komentaru o istoj temi piše da u Srbiji, koja nije članica EU – pa Brisel ne može da nadgleda tendere – kritičari zameraju da se projekti sa Pekingom zaključuju uz sprečavanje konkurencije i da od toga domaća privreda malo profitira.

samit2
„Tu je paralela sa postupanjem Rusije kod, u međuvremenu propalog, gasovoda Južni tok. Ni tu nije bilo govora o transparentnosti, i tu su na korupciju ukazivali troškovi koji su bili daleko iznad evropskog nivoa. Još više korupcije, što je poslednje što treba međunarodno zaostalim zemljama srednje i istočne Evrope, ukoliko žele da se priključe ostatku Evrope“, ukazuje se u tekstu.
Dodaje se da je EU dovoljno moćna da zaustavi projekte koji nisu u skladu sa njenim pravilima kao što je to bilo u slučaju Južnog toka.
„Regionu trebaju investicije, ali EU mora širom da otvori oči“, zaključuje se u članku „Zidojče cajtunga“.
„Štutgarter cajtung“ svoj dopisnički tekst iz Beograda počinje citatom iz lista „Alo“, gde piše da je samit najveći politički spektakl u Srbiji još od Titove sahrane.
Kao i na prethodnim sastancima u Varšavi i Bukureštu, kako navodi list, i ovde su u centru pažnje nastojanja Kine da privrednom saradnjom takođe ojača i politički uticaj u regionu.
„Peking privlači partnere jeftinim kreditima za projekte koje će realizovati u sopstvenoj režiji. Zov milijardi Puta svile osvaja uši u ekonomski sumornoj čekaonici Evropske unije, ali i u kriznim članicama poput Mađarske. (…) Krediti i finansijska pomoć EU, SAD ili Svetske banke ne mogu da pokriju ogromne potrebe i često se dodeljuju pod strogim uslovima. Nade koje su pre svega Srbija i Mađarska uložile u Rusiju doživele su težak udarac nakon što je šef Kremlja Vladimir Putin objavio kraj prestižnog projekta Južnog toka. Tako u ranjenom regionu sredstva iz Kine postaju više nego dobrodošla“, dodaje štutgartski list.
Samitu u Beogradu tekst posvećuje i švajcarski „Noje cirher cajtung“.
„Glavni cilj Kine je verovatno stvaranje novih tržišta i skraćivanje rokova isporuke izvoznih dobara. Li je prvi kineski premijer koji je posetio Beograd nakon 28 godina“, piše ovaj list i konstatuje da Peking davanje kredita gotovo nikada ne vezuje uz političke uslove, ali da kreditirane zemlje moraju da prihvate da domaće firme dobiju tek delić posla.
„Kina je atraktivni partner za vlade Zapadnog Balkana između ostalog i jer njihovo približavanje EU ide traljavo. Još važi izjava novog predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera da u narednih pet godina EU neće primati kandidate“, kaže se u tekstu i dodaje se da je Srbiji iz Brisela poručeno da je neophodna dalja normalizacija odnosa sa Kosovom i da se ne gleda blagonaklono na odnos sa Rusijom, prenosi nemački radio „Dojče vele“ pisanje nemačke i štampe na nemačkom jeziku o Samitu u Srbiji.
Tanjug