Ноћ 24. марта 1999. најтежа ноћ за Србе

258139c7d180ac8dffc05825af507aec

БЕОГРАД I Код Споменика погинулима на Варваринском мосту одржава се централна државна комеморативна церемонија поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије.

Обележавање 17. годишњице бомбардовања СРЈ предводи премијер Србије Александар Вучић, који је поручио да ће ноћ 24. марта 1999. бити уклесана у историју као најтежа ноћ за српски народ. Директан пренос на Првом програму РТС-а.

Премијер Србије Александар Вучић је, током обраћања у Варварину, рекао да су на данашњи дан пале прве бомбе, које су наставиле да падају наредних 78 дана убијајући мушкарце, жене, децу; уништавајући путеве, фабрике, мостове, школе.

„Убијали су људе покушавајући да убију Србију“, рекао је Вучић.

Премијер је истакао да ће 24. март бити уклесан у историју.

„Ноћ 24. марта те 1999. памтићемо заувек као једну од најтежих ноћи за нас као народ, али данас зато усправно и поносно тужним гласом и тихо, али јасно можемо да кажемо: ‘Убијали сте нас, убијали сте нашу децу, али Србију нисте убили јер Србију нико не може да убије’, поручио је Вучић.

Истакавиши да ништа на овом свету не вреди као суза једног детета, Вучић је породицама страдалих рекао да се пред њима осећа ужасно јадно и беспомоћно.

„Плашим се да вам и данас остајемо дужни и да би по једна реч сваком од вас била мало, склопили бисмо реченицу без тачке на крају. Да се сви претворимо у сузе, мало би то суза било. Зато, преостаје нам само једно – да бар на трен клекнемо пред вама, пред свим људима и децом, и свом децом коју смо изгубили“, поручио је премијер.

Замолио их је да, ако могу, опросте онима који су убијали, „а не умеју ни извини да кажу и никада то неће рећи. Прошло је 17 година од још једног рата у којем је само смрт победила“, рекао је Вучић истичући да је то била агресија 19 моћних земаља на једну малу и беспомоћну земљу.

Ипак, додаје, пред Богом и пред собом мораће да кажу за све жртве да су жртве.

„За крв ће морати да кажу да је била крв, а не случајност или колатерална штета. Бог ће им можда опростити. Ми јесмо, али нисмо заборавили. Запамтићемо лицемерје којима је све то оправдавано, када се акцији бомбардовања, убијања цивила да име ‘милосрдни анђео'“, рекао је Вучић и упитао шта је то милосрдно било у Варварину, Нишу и другим градовима који су бомбардовани.

Сећање на жртве НАТО бомбардовања почело је поменом страдалима у Варварину, где је 30. маја 1999. године на мосту на Великој Морави погинуло 10 грађана, а 17 тешко рањено.

Уследио је минут ћутања за све жртве НАТО агресије, након чега су премијери Србије и Републике Српске, Александар Вучић и Милорад Додик, спустили венце у Велику Мораву.

После интонирања химне, присутнима се обратио председник општине Варварин Зоран Миленковић, а затим је уследило обраћање премијера Вучића.

Председник општине, чија је 16-годишња ћерка Сања такође погинула у бомбардовању моста, рекао је да је то био незапамћени злочиначки циљ једне војне силе, да би показала како се сурово кажњава српски народ који није имао заштиту Савета безбедности УН и великих сила које су имале право вета.

„Није нам јасно да су знак једнакости поставили између ‘милосрдног анђела’ и немилосрдног рушења једне земље“, рекао је Миленковић.

Наши уништени животи у тим данима сведоче о дехуманизацији Европе оног доба, рекао је Миленковић и истакао да је мост у Варварину гађан на дан Свете тројице, док су оџвањала црквена звона.

„Сваке године ћемо се окупљати на овом месту са поруком да се никада нигде не понове овакви злочини“, поручио је Миленковић.

Комеморативном скупу присуствују преживели у бомбардовању на Варваринском мосту, породице погинулих у Варварину, председница Народне Скупштине Маја Гојковић, изасланици председника Србије, министри у влади Србије, председник Републике Српске Милорад Додик и министри Владе Српске.

На данашњи дан пре 17 година отпочела је агресија НАТО снага на СР Југославију у којој је убијено најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

Бомбардовање је трајало до потписивања Војно-техничког споразума 9. јуна исте године.

Током тог периода оружане снаге великог броја држава окупљене у оквиру НАТО извршиле су бројне нападе на цивилне и војне циљеве који су резултирали великим људским жртвама и масовним материјалним разарањима.

За 78 дана убијено је најмање 2.500, а рањено и повређено више од 12.500 људи.

РТС