Нови документи Kлинтонове библиотеке: Милошевић Србима у РС слао робу преко Хрватске

20160328175445_361956

ВАШИНГТОН/БАЊАЛУКА │ Власти Југославије снабдијевале су Републику Српску горивом и другим добрима кроз територију Хрватске уз знање хрватских власти, истиче се у документима који су недавно објављени у Предсједничкој библиотеци бившег америчког предсједника Била Kлинтона.

Kако је истакнуто у документима, у то вријеме, углавном крајем 1994. и почетком 1995, Србија је примјењивала санкције према РС због одбијања прихватања мировног плана. Судећи по документима, америчке обавјештајне екипе на терену и посматрачи Уједињених нација били су релативно задовољни начином на који су србијански органи контролисали границу и спречавали дотурање робе преко границе директно у РС. Међутим, истовремено се почињу појављивати сумње да српске трупе на мистериозан начин и даље успијевају одржати ниво борбених активности, па се у неколико извјештаја спомиње прво сумња да пошиљке иду кроз хрватску територију након отварања аутопута Загреб – Београд, да би у каснијим документима амерички обавјештајци те информације потврдили и Вашингтон обавијестили да Срби дефинитивно користе „заобилазну руту“ – кроз Хрватску.

„Процјењујемо да је од 8. фебруара до 23. марта према западу пропуштено 1.109 камиона, док су војници руског батаљона били на Липовцу. Хрватска полиција не зауставља возила која улазе у Хрватску када нису присутни. Kонвоји онда иду аутопутем према западу, скрећу ка Окучанима и онда јужно иду у Бањалуку и друга подручја“, наведено је у документу. Овдје је занимљива формулација „када хрватски полицајци нису присутни“, највјероватније јер не желе директно оптужити Хрватску, мада је сасвим јасно да конвој не може проћи из источне Славоније у подручје Окучана а да не прође кроз територију коју контролишу власти Хрватске. Осим о роби која је пролазила кроз Хрватску, Американци пишу да крајем 1994. и почетком 1995. године и контроле на граници између Србије и БиХ постају све лошије, а ембарго се све чешће крши. То је, како је истакнуто, ревитализирало борбену готовост „војске босанских Срба“.

„Извјештаји којима располажемо послије недавних борбених операција указују да су босански Срби спријечили продор снага босанске владе на Мајевици и у региону Травника. Слично томе, Срби су провели успјешну контраофанзиву прошлог новембра да би вратили територију коју су изгубили јужно од Бихаћа“, наводи се у извјештају. Индиректно, Американци оптужују УН да не придају довољно пажње испорукама оружја и муниције српским снагама у источној Босни, посебно у региону Сребренице, како показује дио извјештаја који одбија директно да укаже на кривицу УН-а, али „између редова“ нема никакве дилеме. „Најозбиљнија сумња у кршење ембарга десила се 3. фебруара (1995.) у околини сребреничке енклаве, гдје је примијећено 15 хеликоптера док лете у смјеру запада. Истовремено је екипи УН-а, која из базе у Сурчину врши контролу границе, било онемогућено да уђу у базу.

На УН-ов упит (Србији) да ли је било хеликоптерских летова, одговорено је да их није било. Након тога УН су обуставиле истрагу и било им је омогућено да се врате у базу у Сурчину“, истиче се. У овом дијелу извјештаја занимљиве су још двије ствари… Док Американци извјештавају да се бањалучки регион снабдијева робом из Србије преко територије Хрватске, указују да паљански дио РС трпи много теже посљедице. „Због смањења размјене добара између Србије и БиХ (мисли се на РС), паљанска економија почела је да трпи посљедице.

Иако немамо прецизне податке колико тога је посљедица санкција а колико борбених дејстава, подаци које имамо сугеришу да најтеже посљедице због београдских санкција и осталих екстерних фактора трпи паљански финансијски систем и индустрија“, наведено је у извјештају. Осим тога, указано је и на све веће неслагање између Радована Kараџића и Слободана Милошевића, те да се у самој „Скупштини босанских Срба“ појављује фракција која подржава Милошевића а против Kараџића.

„Та група дисидената међу босанским Србима који подржавају Милошевића је још један извор формалног политичког притиска који, међутим, нема политичку снагу да притисне Kараџића јер, барем засад, Милошевић није успио да натјера Kараџића да прихвати мировни план, нити га је успио ослабити санкцијама“, наведено је у извјештају. У наставку се истиче нада да ће континуирано стриктно спровођење санкција према Kараџићу довести до раста унутрашњег притиска због несташица животних потрепштина.

Независне новине