Нови закон оставио раднике на црно

БАЊАЛУКА l Нови Закон о раду, који је на снази нешто дуже од мјесец дана, засад није донио никакве помаке у сузбијању рада на црно.

Тако према подацима до којих је Савез синдиката дошао у посљедњем истраживању, у РС без пријаве ради око 80.000 особа, што Фонд пензионог и здравственог осигурања годишње кошта око 60 милиона КМ.

Занимања која се највише издвајају у овој непопуларној статистици су у области угоститељства и туризма, трговине, експлоатације и прераде дрвета, те услужним дјелатностима и код сезонских радника.

Још није познат број радника на црно Из Инспектората РС нису одговорили колико је радника на црно откривено од ступања на снагу Закона о раду, јер, како су појаснили, потребно је да прође дужи период његове примјене да би могли радити поређење с претходним годинама.

Ипак, очекују боље резултате, јер им је прије представљало проблем то што је према старом закону послодавцима био дат рок од пет дана у којем морају пријавити радника, што је новим законом промијењено, тако да се одређени помаци донекле и могу очекивати у наредним данима.

С друге стране, према посљедњим истраживањима које је радио Синдикат у РС на црно ради око 80.000 људи. Рад на црно није само рад без пријаве и плаћања доприноса.

Божана Радошевић, стручни сарадник за економска питања, каже да када се покрене прича о овој теми мисли се искључиво на рад без пријаве и плаћања доприноса, али да ту има још много битних фактора.

„Исплата дијела плате на руке, пријављење на мањи износ или минималац, прековревени и ноћни рад који нису плаћени, немогућност кориштења читавог годишњег одмора, све су то проблеми са којима се радници сусрећу и све је то рад на црно“, рекла је Радошевићева.

За разлику од Синдикта послодавци сматрају како би нови Закон о раду могао да помогне у сузбијању рада на црно.

„Закон у суштини носи једну количину одредаба које могу утицати на смањење броја радника који ће радити на црно“, каже Саша Аћић, директор Уније удружења послодаваца РС.

Према његовим ријечима, послодавци су са социјалним партнерима покушали да у закон уведу одређен број побољшања која би смањила број непријављених радника.

Ипак, он сматра да у овом случају акценат треба ставити на рад инспекција.

„Ми смо заинтересовани да се рад на црно сведе на најмању могућу мјеру. За нас они који не извршавају своје обавезе представљају нелојалну конкуренцију“, каже Аћић.

Није све на послодавцима Зоран Павловић, економски аналитичар, мисли да није све на послодавцима и органима контроле, па тако каже да узрок великог броја радника на црно има коријен и у превеликим наметима државе.

„Знате, треба наћи меру, надлежно Министарство и Влада морају да схвате да висока оптерећења за пријављивања радника никуд не воде и да ако ви хоћете да узмете превише, то превише нико неће да плати“, објашњава Павловић.

Како каже, и међу пријављеним радницима тренутно је 40 одсто од укупног броја пријављено на минималац, што је такође проблем.

„Данас и сами радници избјегавају да их послодавац пријави, јер ако му уплати доприносе, који су огромни, добиће мању плату, тако да ће већина рећи да му се тај износ који би отишао на доприносе пребаци на плату“, наводи Павловић.
Независне