О Десанки Максимовић у Дучићевом Требињу

ТРЕБИЊЕ | Научним скупом о поетици Десанке Максимовић почео је данас „Дучићев дан“, дводневна манифестација посвећена најзнаменитијем Требињцу и барду српског пјесништва Јовану Дучићу.

Симпозијум под називом „Песнички завичај Десанке Максимовић“ се по традицији организује у сарадњи са Институтом за књижевност и уметност из Београда, а познаваоци пјесништва Десанке Максимовић представиће своје радове намијењене будућем зборнику, једанаестом у едицији о српским пјесницима које институт реализује у копродукцији са Градом Требињем.

Светлана Шеатовић, руководилац едиције са Института за књижевност и уметност из Београда каже да је сарадња са Градом Требиње ушла у другу деценију и представља посебну спону у научном и у националном смислу, између РС и Србије.

„Водили смо рачуна о изузетном одабиру пјесника. Прошле године то је био Милутин Бојић, поводом стогодишњице његове смрти. Ове године ријеч је о пјесничком завичају Десанке Максимовић, који на један посебан начин повезује Дучића и Десанку, прије свега у поетичком и много ширем националном контексту“, навела је Шеатовић.

Бојан Јовић, директор Института за књижевност и уметност из Београда је истакао да је сарадња са Градом Требињем драгоцјена и да је половина ових зборника настала у сарадњи са Дучићевим вечерима поезије.

„Ово је сретни спој поетских и поетичких светковина који се одиграва у Требињу. Ове године скуп посвећен првој дами наше поезије, пјесништва 20. вијека поводом 120 годишњице њеног рођења. Још један у низу драгоцјених прилога подсјећања и сјећања колико је и данас квалитетна и значајна наша поезија“, навео је Јовић.

Бојан Ђорђевић, управник Задужбине „Десанке Максимовић“ из Београда је изразио задовољство што су дио дугогодишњег рада у Требињу.

„Задужбина чува сву рукописну оставштину Десанке Максимовић, а оно што је права оставштвина сваког пјесника су стихови и дјела. Кад се појави зборник Десанке Максимовић, то ће бити најбољи доказ да чувамо духовну оставштину, не само Десанке већ и цијелог српског пјесништа и народа“, рекао је  Ђорђевић.

Дугогодишњи руководилац ове едиције Јован Делић истакао је да су до сада објављене 24 књиге и на тај начин „прекрили 20. вијек и ово ће бити једна од важних књига која ће допринијети употпуњавању те укрштенице“.

„На научном скупу учествује 15-так научних радника из Србије РС, Црне Горе и Италије, а укупно 27 радова биће приложено за зборник о нашој најпознатијој поетеси Десанки Максимовић. Наредни научни скуп, по свему судећи, биће посвећен пјеснику Војиславу Илићу, који је снажно утицао како на Јована Дучића, тако и на Алексу Шантића“, навео је Делић.

И овогодишњи научни скуп отворио је домаћин, градоначелник Требиња Лука Петровић, који је изразио задвољство што се по једанаести пут, у ове априлске дане, окупљају књижевници, историчари књижевности,теоретичари и други посленици писане ријечи, да још једном размотре старе и отворе нове теме везане за стваралаштво Јована Дучића, али и за стваралаштво његових савременика и насљедника.

„Морам рећи да је један овакав концепт, који је одавно започео пок. професор Новица Петковић, а наставио професор Јован Делић и његови сарадници, изузетан културни подухват и једна веома важна и драгоцјена синтеза бројних мишљења, гледишта и идеја о нашој књижевности. Зато, мислим да сви ми који смо се, на било који начин, укључили у овај посао, можемо бити поносни, јер његов значај, а и димензије су такви да, једноставно, изазивају дивљење“, рекао је Петровић.

Он је додао да га радује и чињеница што је овогодишњи скуп посвећен, нашој великој поетеси Десанки Максимовић, која нам је била честа гошћа на „Дучићевим вечерима поезије“, и која је, са посебним усхићењем, подно Леотара, читала Дучићеве стихове.

У Музеју Херцеговине, вечерас ће од 20 часова бити промовисан зборник радова под називом „Поетика Милутина Бојића“, са прошлогодишњег научног скупа.

Д.М.