Обиљежили 60 година матуре

ТРЕБИЊЕ │ У Музеју Херцеговине Требиње данас су се састали ученици некадашње требињске гимназије како би обиљежили 60 година матуре и у згради у којој је некада била ова школа освјежили сјећања на ђачке дане.

Зоран Кукуревић, чувени требињски ватерполиста и пливач, који је са овом генерацијом похађао гимназију у Требињу, дошао је из Дубровника у којем тренутно живи да би евоцирао успомене и састао се са колегама из разреда.

„Од како смо чули да ћемо се састати, стално се о томе размишљало. Успомене се преживљавају и врло је необично. Свашта ми се нешто сада и поклопило. У посљедње вријеме много узбуђења. Са својом супругом сам неки дан прославио 52 године брака, сада 60 од матуре, па ускоро ће бити 60 година од уписа на факултет. А присјећамо се и старих дана. Ма ово је дивота једна“, каже Кукуревић.

И за Рада Алексића ово је велики дан. Шаљиво каже да је добро већ и то што су се сви који су данас дошли – успјели попети степеницама у згради некадашње гимназије.

„Данас полако, опрезно а некада смо трчали, скакутали. Мана тадашњег времена је била само што нисмо знали колико смо срећни. Мали је тада град био, Требишњица је била благо на ком смо уживали. Мијењали су нам се разредне старјешине. Посљедњи разредни старјешина била је професорица Павловић, која није више међу живима. Данас је овдје и професор Светозар Иванковић који нам је предавао двије године а професор Веселин Трапарић није могао доћи – али обећао је платити пиће првом приликом“, каже Алексић.

Из Силиконске долине, из града Кембера дошао је Марко Дучић да би присуствовао матури.

„Ово је сада други град. Тада је све било другачије. Највише успомена у мени изазива Требишњица. Бјежали смо са часова, купали се у њој. Била су то дивна времена. Било је то уживање“, каже Дучић и додаје да му је драго што данас види старе другове, али истовремено и веома жао што многи од њих нису међу живима.

И Љубица Правица се присјећа са сјетом гимназијских дана.

„Ово су лијепа сјећања. Када смо као дјеца преписивали задаћу. Ја сам са села долазила па од градске дјеце преписивала. Наши професори су нам били узор. Директор школе је стајао на вратима и прегледао нас. Да ли су нам чисте ципеле, да ли смо понијели капу, црну кецељу. Био је то прави ред и рад“, каже Правица.

Матурантима некадашње гимназије час је одржао Светозар Иванковић, који им је био разредни старјешина двије године. Он је казао да му је жао што није био њихов професор све четири године јер је ово једна од најбољих генерација која је из требињске гимназије икада изашла.

С.П.