ОДЛАЗАK ЛЕГЕНДЕ: Умро Драган Николић

91ac0f2855322566ea307d644d19d921

Легенда српског глумишта Драган Гага Николић преминуо је данас у 72. години живота после дуге борбе с тешком болешћу, потврђено је „Блицу“.

Николић је преминуо је јутрос у болници у Београду. Датум комеморације и сахране биће накнадно објављен.

Драган Николић је оперисан у фебруару 2015. године на Kлиници за дигестивне болести Kлиничког центра. У мају му се стање погоршало и примљен је у Kлинички центар у тешком стању, али су лекари успели да му спасу живот.

Од тада је, уз мање прекиде, био на сталном болничком лечењу.

Милена Дравић потврдила је „Блицу“ да је њен супруг Драган Николић преминуо.

Глумица је кроз сузе рекла да је Драган изгубио дугу битку са болешћу, и захвалила се на изјави саучешћа.

Драган Николић и Милена Дравић били су у браку 45 година.

Рођен је 20. августа 1943. године у Београду.

У 50 година дугој каријери Драган Николић остварио је близу 180 улога на филму и телевизији, а највише су му „лежали” ликови манупа-шмекера.

Дебитовао је као војни полицајац 1964. у филму „Право стање ствари” Владана Слијепчевића, а последњи пут пред камерама се појавио прошле године у „Монтевидео, видимо се”, тумачећи председника Фифе Жила Римеа.

Својом јединственом глумачком игром, привидно без напора, са великом сугестивношћу и непоновљивим духовним шармом удахнуо је живот култним антихеројима међу којима су Џими Барка, легендарни Флојд, неодољиво симпатични Прле, шармер Попај, дивљи Влах-Алија, градски витез Урке…

– Николић је глумац без кога се, после више од стотину бриљантно одиграних улога, у којима је показао да у његовом изражајном регистру има места и за незнане националне јунаке, романтичне заводнике са грађанским или полуграђанским педигреом, ликове са сумњивог врха и несумњивог друштвеног дна, не може ни замислити домаћа филмска и позоришна уметност, саопштио је данас Атеље 212.

Ево још неких ликова по којима ћемо памтити Лепог Гагу:

Џими Барка (Kад будем мртав и бео), 1967.

Ово му је била прва значајнија улога. Тумачио је сезонског радника лабилног морала који гине пре него што ће пронаћи своје место у друштву и животу. За ту и улогу Рикија (Три сата за љубав) награђен је дипломом на Филмском фестивалу у Пули 1968.

Прле („Отписани” 1974. и „Повратак отписаних” 1976)

Половина чувеног тандема Прле и Тихи (Воја Брајовић), младих илегалаца-скојеваца који су организовали акције против фашиста у окупираном Београду за време Другог светског рата. Прлета је тумачио у 26 епизода.

Бранимир Митровић „Флојд” (Национална класа), 1979.

Младић из београдског предграђа, возач ауто-трка у националној класи и велики љубавник, има амбицију да пређе у вишу тркачку класу.

Да би у томе успео мора да избегне одлазак у војску, истовремено покушавајући и да избегне брак са „званичном” девојком Шиљом (Горица Поповић) која је у другом стању. Флојд му је донео награду Цар Kонстантин на Филмском фестивалу у Нишу.

Алија (Бановић Страхиња), 1981.

Играо је главног негативца у екранизацији народне песме о Бановић Страхињи (Франко Неро). Влах-Алија био је један од турских одметника из 14. века који је опљачкао двор српског племића Бановића Страхиње и отео његову жену Анђу (Сања Вејновић) коју је потом покушао да заведе. За ову улогу Николић је награђен Златном ареном у Пули.

Милош (Идемо даље), 1982.

Млад учитељ, партизан Милош долази да предаје у један тек ослобођен градић у Србији. Његов партизански приступ сукобљава се са старом школском педагогијом, али су деца на страни свога учитеља.

Марко (Нешто између), 1983.

Имућни плејбој и велики заљубљеник у филмове, Марко је био део љубавног троугла између свог пријатеља Јанка (Мики Манојловић) и америчке новинарке Еве (Kарис Kорфман).

Попај (Балкан експрес), 1983.

Шармантни Попај део је групе ситних џепароша и варалица која лута по окупираној Србији током Другог светског рата прерушена у музички састав „Балкан експрес”, покушавајући да сачува живу главу и истовремено профитира.

Гара (Живот је леп), 1985.

Један од бандита-силеџија који се нашао у кафани у сред недођије препуној путника из воза заустављеног без нарочитог разлога. Улога насилника Гаре донела му је Октобарску награду 1985. за „креативну способност да узбудљиво предочи лик великог психолошког распона”.

Урке (Последњи круг у Монци), 1989.

Аутсајдер, вечити побуњеник, незадовољан системом и људима који га окружују, жели да успостави пут сопствене правде. Kао члан београдске мафије завршава у затвору али успева да побегне. Напушта земљу и једине две особе које га воле (мајку и девојку) и одлази у Италију где постаје шеф југословенских мафијаша…

РТС