Омладински покрет за развој Требиња: У октобру је Додиков коначан крај

trebinje turisti

ТРЕБИЊЕ I Омладински покрет за развој Требиња огласио се саопштењем поводом трибине Милорада Додика „Ријеч предсједника“ која је одржана у Дому пензионера. Саопштење преносимо за јавност:

Некако у исто вријеме док је градоначелник Славко Вучуревић са грађанима мјесне заједнице Ластва разговарао о рјешавању питања од значаја за њих и њихову дјецу, у Дому пензионера предсједник РС Милорад Додик је корисницима Дома и осталима, добровољно или принудно присутним, практично демонстрирао феномен логореје, односно болест неконтролисаног и неповезаног причања.

Оно што забрињава јесу аплаузи дијела присутних на Додикове морбидне осуде свега позитивног што је актуелна власт у граду до сада постигла и одобравање Бајиних опструкције доласку инвеститора.

Очигледно су неки наши суграђани слијепи код очију кад не виде безобзирно пљачкање и уништавање привреде, здравства, школства, правосуђа…

Не виде да су Додо и СНСД Републику Српску довели до дна. Или, пак,  добро виде, али им уз врховног вођу добро иде. Kупљени су на овај или онај начин, залуђени, но, пошто ничија није горила довијека, имаће времена да жале. Заједно са својим милим Милорадом.

Наравно, и код пензионера главна Бајина тема била је његова „рак рана“ Славко Вучуревић, кога је манично поменуо најмање тридесетак пута, онда злобна констатација на рачун  Драшковића „чији је избор за сарадњу са градоначелником погрешан“, затим исказивање задовољства због хиљаду запослених Требињаца у енергетском сектору, као да у граду не живи, односно, једва преживљава нико други, онда обилазница, незаобилазни аеродром, његова „подршка“ Требињу и слично, али све испомијешано као празна кајгана.

Да не гријешимо, од празне кајгане има користи, али од Додикове логореичности, ама баш никакве вајде. Другим ријечима, већ је то све виђено, досадно и штетно. Kао глодари у пољу зрелог жита.

Претпостављамо да Баји можда није лако из хеликоптера, чији сваки лет кошта хиљаде марака, видјети  хиљаде незапослених, гладних и понижених грађана Српске.

Види, него шта, али као рођени блефер, само скреће народну пажњу са животних проблема и меље ли меље о патриотизму и доброчинству, од којих начисто пропадосмо.

Него, морале би му његове локалне скутоноше предочити да  у енергетском сектору нема толико радних мјеста односно столица, колико је гладних уста, не само у Требињу него у цијелој држави.

Овог  пута му куповина гласача неће проћи тако глатко и успјешно. Неће му помоћи ни улога статисте и изборног транспарента у Србији онима које је до јуче пљувао. Октобар је његов коначан крај.

А, можда, већ у новембру, преболи и онај његов ПТСП.

У сваком злу има и неко добро. Kо зна!?

Омладински покрет за развој Требиња