Предсједник Управног одбора Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура оцјењује да је ово најдиректнији притисак власти да се прогнани Пребиловчани не враћају у своје село, а одмах затим и порука повратницима да ту за њих нема перспективе.
ПРЕБИЛОВЦИ/ЧАПЉИНА │ Општина Чапљина је, без икакве најаве или претходног огласа на званичном сајту, почела да дијели земљиште физичким лицима на платоу у Пребиловцима, сјеверозападно од Храма Васкрсења Христовог, које је вјековна баштина Пребиловчана, упозорава предсједник Управног одбора Српског националног друштва "Пребиловци" Миленко Јахура.
"У земљишној књизи-грунтовници ово земљиште се и сада води као власништво Пребиловчана, међу њима и стотина породица истребљених директно или одложено у геноциду Независне Државе Хрватске /НДХ/ 1941. године", појашњава Јахура за Срну.
Он прецизира да је то земљиште, вјековна баштина Пребиловчана - њихова заједничка својина, која служи за слободну испашу стоке и за пролаз до дијелова њихових имања.
Јахура упозорава да ће оваквом општинском одлуком првенствено бити угрожене српске повратничке породице које живе од узгоја стоке, а којих је скоро половина у селу.
Миленко Јахура (Фото: Слободна Херцеговина)Он оцјењује да је ово најдиректинији притисак власти да се прогнани Пребиловчани не враћају у своје село, а одмах затим и порука повратницима да ту за њих нема перспективе. "Узалуд чињеница да су Пребиловци најстрадалније село у Европи у Другом свјетском рату, узалуд повеља са сродним страдалним селом Лидицама у Чешкој, узалуд посјета политичара, црквених достојанственика, личности из свијета филма, књижевника, узалуд сва доскорашња медијска пажња...", навео је Јахура.
Говорећи о одлуци општине Чапљина о додјели земљишта, он је навео да је могуће да је нешто о томе објављено на неком медију или ће бити састављена некаква биљешка да је одлука била на огласној табли, како то често бива када се овакве зле ствари раде. "Углавном, нико то из мјесне заједнице Пребиловци до сада није знао, а природно би било да буду обавијештени", истиче Јахура.
Са страшном истином коју носе, напомње он, Пребиловци су опасност за оне снаге које баштине идеологију НДХ, а оне никада не виде друго рјешење до насиља. "Најава за насиље је говор мржње који је у сусједним и једнако страдалим српским Клепцима одржао генерални викар мостарског бискупа дон Жељко Мајић 8. новембра 2015. године. Он, слиједећи познати обичај тога краја, није хтио да изговори ни назив Пребиловци, већ га је назвао `сусједном узвисином`", наводи Јахура.
Мајић је оптужио Србе за страдање Хрвата у жупи Клепци и навео да је око 500 Хрвата погинуло од априла 1942. до краја рата. "Није рекао да је у истој жупи у току јуна и августа 1941. убијено 1.200 недужних Срба, од чега 500 дјеце", истиче Јахура.
Он подсјећа да међу погинулим Хрватима нема ни пет одсто цивила, али има велики број усташа који су убијали, силовали и пљачкали по српским селима, бацали Србе у бројне јаме и одводили их у логоре НДХ, а ратовали су и на Источном фронту, у униформама хрватске и њемачке војске. "Свако ко сада отима Пребиловчанима њихово земљиште рачуна на све ризике таквог поступка и прихвата их. Најновије насиље над Пребиловцима не оставља нам избор него да се, изношењем истине и чињеница о злочинима над нашим народом о којима смо до сада ћутали, одупремо том насиљу, очекујући подршку бројних пријатеља", наводи Јахура за Срну.
Он поручује да Пребиловци, као симбол страдања Срба у геноциду НДХ, не могу опстати без заштите њиховог простора, као културно-историјске, меморијалне и еколошке вриједности. "Не знамо хоћемо ли се заштитити, али ће свакако бити јасно имамо ли са српске стране подршку за опстанак", закључује Јахура.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима, код Чапљине, освештан је 8. августа прошле године.
Саграђен на мјесту Спомен-костурнице у коју су 1991. године сахрањене кости 4.000 Срба које су усташе током Другог свјетског рата убиле и бациле у 13 херцеговачких јама. У јуну 1992. године хрватска војска минирала је Спомен-костурницу.
По повратку Срба у Пребиловце, након 2000. године, остаци костију пребиловачких новомученика су сакупљени. Стали су у седам ковчега и они су сахрањени у крипти Храма Васкрсења Христовог који је урађен по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму.
На зидовима Храма исписана су имена страдалника, међу којима и 826 становника Пребиловаца које је једно од четири најстрадалнија села у свијету у Другом свјетском рату.
У Пребиловцима је у првим данима августа 1941. страдало 85 одсто живља, махом жена, дјеце и стараца. Они су, према свједочењима усташа којима је 1957. суђено за овај злочин, живи гурнути у јаму Голубинка код села Шурманци, надомак Међугорја.
Српска православна црква канонизовала је мученике пребиловачке који се славе 6. августа као Свети пребиловачки новомученици.
Храм у Пребиловцима саграђен је уз добру вољу, разумијевање и помоћ предсједника Српске Милорада Додика, али и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
Срна
