Ostadosmo bez ljekara specijalista, Srbe nema ko da liječi!

dru-dom-zdravlja_620x0

BEOGRAD | Decu pregledaju doktori opšte medicine. Osoblje iscrpljeno i pod stresom. U zrenjaninskoj bolnici 419 zaposlenih manje nego 2006.
U školskom dispanzeru beogradskog Doma zdravlja “Palilula” decu pregledaju lekari opšte medicine, jer pedijatara – nema! U “Starom gradu”, najstarijoj prestoničkoj opštini, sa malo podmlatka, ali dosta škola, svaki od 11 pedijatara u dva dispanzera, u smeni, u proseku, primi od 40 do čak 60 pacijenata! Iz Doma zdravlja u Subotici od početka godine otišlo je 56 zaposlenih, među kojima 14 lekara i 23 medicinske sestre! Brojno stanje zaposlenih u Opštoj bolnici u Zrenjaninu trenutno je na istorijskom minimumu, i sad ova ustanova ima čak 419 zaposlenih manje nego 2006. godine!
Sve ovo je epilog višedecenijskog odsustva kadrovske politike u zdravstvu, a posledice su gužve, dugo čekanje na preglede, iznurivanje zdravstvenog kadra…
Sa 700 radnih mesta odobrenih sredinom godine, i novih 343 za lekare i 333 za medicinske sestre, za koje se, posle nedavnog odobrenja Vladine komisije za zapošljavanje, ovih dana očekuju konkursi, deficit zdravstvenog kadra ne može da se reši, ali će bar koliko-toliko da se ublaži. Zdravstvu, međutim, treba mnogo jače kadrovsko pojačanje, jer nije problem samo to što se dugo nisu zapošljavali mladi lekari, kojih je oko 2.500 na birou, što se nisu planirale specijalizacije, nego i što je novi Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju “ispraznio” ordinacije. Ko god je imao bar jedan uslov da po starim pravilima ode u mirovinu, to je iskoristio.
„Od početka godine otišlo nam je 36 zaposlenih, a dobili smo saglasnost da zaposlimo 15“, kaže, za “Novosti”, dr Slavica Kalezić Milošević, direktorka Doma zdravlja Palilula.
„Sad smo u problemu jer radimo sa manjkom od 21 zaposlenog. U penziju je otišlo 14 lekara, a zaposlili smo pet. Deficit je najveći na opštoj medicini kojoj nedostaje sedam lekara. Trenutno su nam četiri lekara na bolovanju pa je još teže organizovati posao, pogotovo što radimo na 22 punkta. Bili smo prisiljeni da rad u ambulantama svedemo na tri dana nedeljno. Svi su preumorni, a prosečna starost zaposlenih je čak 55,5 godina“.
Doktorka Kalezić Milošević kaže da generalno nije nezadovoljna, jer u odnosu na druge ustanove ima manji deficit kadra:
„Najteže je na pedijatriji, opštoj medicini i ginekologiji. Uz toliki priliv pacijenata teško je održati kvalitet zdravstvene zaštite. Mesecima radimo sa manjkom od dva ginekologa. Sad nam je odobreno da zaposlimo jednog, ali to je premalo s obzirom na povećan odlazak u penziju. Ko god je imao uslov otišao je, a očekujemo da će još ljudi otići do kraja godine“.
Dr Mirjana Mićović, pedijatar u “Starom gradu” kaže da su ove godine u penziju otišla dva pedijatra, i sada njih pet u predškolskom dispanzeru, i šest u školskom dnevno primaju i po 50 do 60 pacijenata.
„Od početka godine radimo sa manjkom od 56 ljudi, a sad smo u oktobru i novembru dobili odobrenje da zaposlimo devet lekara i 16 sestara“, kaže, za “Novosti”, dr Mila Bogdanović Dujmić, pneumoftiziolog, direktorka Doma zdravlja Subotica.
„Kadrovskim planom broj sestara i tehničara nam je sa 241 smanjen na 228, pa sad, bar na papiru, nemamo manjak ovog kadra, ali nam nedostaje sedam lekara. Svi lekari koji su napunili 60 godina, čak i bez punog staža, otišli su u penziju, a u januaru očekujemo novi veliki odliv. Loše je što mi, po kadrovskom planu, ne možemo automatski da popunjavamo mesta koja se uprazne“.
Direktor Opšte bolnice “Đorđe Joanović” u Zrenjaninu, magistar dr Gordana Kozlovački, kaže, za “Novosti”, da ni kadrovski planovi, niti normativi koji se kreiraju na vrhu zdravstvene piramide, nisu prilagođeni stvarnosti: napredovala je tehnologija, uvode se nove metode lečenje, sve je više pacijenata sa udruženim bolestima, a planovi se prave prema broju kreveta i granama medicine.
„Ne uvažavaju se specifičnosti. Nama, recimo, treba više kardiologa jer je smrtnost od bolesti srca i krvnih sudova kod nas 56 odsto, za tri odsto veća nego u drugim delovima Srbije. Prošle nedelje nam je odobreno da zaposlimo četiri lekara i šest sestara, što je daleko ispod naših potreba, jer nam je ove godine u penziju ili u inostranstvo otišlo 11 lekara, 14 sestara, 17 tehničkih radnika… Najviše nam nedostaju internisti, kojih imamo čak 14 manje nego što je normativima predviđeno, ginekolozi, pedijatri, oftalmolozi. Uveli smo integrisane dnevne bolnice za dijagnostiku, skratili bolničko lečenje na šest dana, ali sve je to prenaprezanje kadra. Oseća se tenzija, stres, psihofizička iscrpljenost zaposlenih“, upozorava dr Kozlovački.
STARI DOKTORI ZA NAJMLAĐE
Pedijatri u Srbiji stariji su u proseku od 50 godina, a oni koji sad upišu specijalizaciju iz pedijatrije upražnjena mesta u ordinacijama moći će da popune najranije za četiri godine. Uopšte, starosna struktura u zdravstvu je vrlo loša, svaki šesti specijalista je pred penzijom, a veliki problem je i odlazak stručnjaka u inostranstvo. Institut za majku i dete samo u jednoj nedelji ostao je bez 10 lekara koji su otišli u penziju ili na specijalizaciju. U Kliničkom centru Niš, recimo, najviše problema ima na onkologiji, gde uz lekare nedostaju i tehničari, a gotovo da nema zdravstvene ustanove koja ne kuburi sa manjkom kadra.
Večernje novosti