Оштра порука Сија Вашингтону: Кина мора да буде уједињена, ако треба и силом

Кинески предсједник Си Ђинпинг дао је до сада најјаснији знак да током актуелног мандата жели да ријеши 70-годишњи спор континенталне Кине и Тајвана.

Си је навео да двије стране улазе у „дубоке демократске консултације“ и раде на уједињењу, али је истовремено упозорио и да Пекинг „задржава опцију“ примјене силе, што су амерички медији протумачили као директну поруку Вашингтону, који Тајван снабдијева војном опремом.

“Кина мора да буде уједињена, што је неизбјежни услов историјске обнове кинеске нације у новом добу…Ми не обећавамо да ћемо одустати од употребе силе и задржавамо опцију предузимања свих неопходних мјера“, рекао је Си у говору поводом 40. годишњице одлуке власти у Пекингу о отопљавању односа с Тајваном, током којег је добио ватрени аплауз.

„Различити системи (континенталне Кине и Тајвана) нису препрека уједињењу, а још мање су оправдање за сепаратизам. Приватно власништво, вјерска увјерења и легитимна права и интереси тајванских сународника биће у потпуности гарантовани“, рекао је Си, преноси „Њујорк тајмс“.

Агенција Блумберг наводи да је Си упутио упозорење заговорницима независности Тајвана, међу којима је и предсједница Цаи Инг Вен.

„Правна је чињеница да обје стране (Тајванског) мореуза припадају једној Кини и то нико и никаква сила не може да промијени“, навео је Си и додао да „Кинез неће тући Кинеза“, иако се Пекинг неће одрећи примјене силе.

АП преноси да је Си поручио да нико и ништа не може да заустави актуелни тренд који води уједињењу.

„Ми смо спремни да отворимо широки простор за мирно уједињење, али никада нећемо оставити нимало простора за било какве сепаратистичке активности усмјерене ка независности Тајвана“, рекао је Си.

Ројтерс преноси да је Си изјавио да нико не може да промијени чињеницу да је Тајван део Кине и да би људи с обје стране Тајванског мореуза требало да теже „поновном уједињењу“.

Америчка телевизија Си-Ен-Би-Си објашњава да је Сијев говор одржан у знак сјећања на „Поруку сународницима на Тајвану“ коју су власти у Пекингу упутиле 1. јануара 1979. године, објављујући крај редовних артиљеријских напада на острва под контролом Тајвана која се налазе близу кинеске обале, што је била прекретница након деценија непријатељстава између двије стране.

Подсјећа се да су кинеске националистичке снаге под командом Чанг Кај Шека у децембру 1949. године побјегле на Тајван након пораза од комуниста у грађанском рату.

“Питање Тајвана је дио унутрашње политике Кине. То је питање од кључног интереса за Кину и страно мијешање је неприхватљиво“, поручио је Си, пренијели су кинески државни медији.

sputniknews.com