Отворена изложба о средњовјековном Руднику

ТРЕБИЊЕ │ У Музеју Херцеговине у Требињу вечерас је отворена изложба „Средњовјековни Рудник: археолошка истраживања 2009-2015.“, коју је ова установа реализовала у сарадњи са Музејем рудничко-таковског краја из Горњег Милановца.

Изложба, аутора вишег кустоса археолога музеја у Горњем Милановцу Ане Цицовић и доцента на Катедри за археологију Филозофског факултета у Београду Дејана Радичевића, приказује црквену архитектуру, насеобинске објекте, богате и разноврсне предмете материјалне и духовне културе XIV и XV вијека, откривене током посљедње кампање археолошких истраживања подручја средњовјековног Рудника, започете 2009. године.

Радичевић, који је и један од руководилаца на пројекту истраживања Рудника, истиче да је ово мјесто у средњем вијеку било једно од најважнијих рударских средишта и тргова, који се у историјским изворима јавља одмах иза Брскова, већ крајем 13. вијека, у вријеме краља Драгутина.

Он је додао да је главни задатак археолога управо био утврђивање локације главног насеља, односно трга Рудника, на шта ниједно раније археолошко истраживање овог краја није дало одговор.

Резултати су до сада изузетни и они нам по први пут откривају слику једног средњовјековног трга, врло занимљиве, динамичне и мјешовити средине, у којој поред домаћег српског становништва живи и велики број трговаца и занатлија са стране, углавном из приморја. Дубровчани су посебно имали развијену колонију на Руднику, чак и свог сталног конзула“, истиче Радичевић.

Зато и не чуди, наставља Радичевић, што су поред двије православне око рудничког насеља нађени и остаци католичке цркве, као што су, с друге стране – право откриће нађени  остаци фресака у згради намијењеној становању, што је код нас и прва археолошка потврда праксе фрескописања средњовјековних објеката профаног карактера.

Посебно драгоцјен и јединствен археолошки налаз је нађени печатњак из времена владавине кнеза Лазара, који се својом умјетничком обрадом сврстава у бисере српске средњовјековне сфрагистике.

На тим фрескама су приказани светитељи, што указује на светитеља заштитника дома, односно на оно што данас називамо крсном славом. Рудник је био најважнији економски центар на сјеверу државе кнеза Лазара и сасвим је нормално да на Руднику постоје канцеларија и државни службеници који овјеравају документе. Сада имамо предмет који нам то непосредно и потврђује“, истиче Радичевић.

Александар Марушић, директор Музеја рудничко-таковског краја, рекао је да је ова млада музејска установа, уз средњовјековни Рудник, највише орјентисана на истраживање и прикупљање заоставштине династије Обреновић, најавивши за април наредне године и нову посјету Требињу – овога пута са каталошком стручном публикацијом о Обреновићима у музејским и другим збиркама Србије и Европе.

Изложбу о средњовјековном Руднику посетиоци је могу погледати до 1. новембра.

Р.С.