376103_1

БАНЏУЛ l Предсједник Гамбије, Иахиа Јамех, био би смијешан да није толико бруталан. "Ово ц́е бити твој посљедњих дах" речено је имаму Баба Леигху прије него што је на његово везано тијело бачена земља.

Затим се међу окупљенима проширио смијех. Било је то наиме једно од лажних смакнуц́а, тачније један од многих начина злостављања којима је овај муслимански свештеник подвргнут током неколико мјесеци заточеништва, а његов једини гријех је био: критиковање предсједника.

Откад је војним пучем преузео власт 1994. године, предсједник Иахиа Јамех најмањом афричком државом влада помоц́у страховладе и силе спроводећи своје жеље.

Он преферира да му се људи обрац́ају пуним именом - Његово височанство шеик професор Алхаји Др Иахиа Абдул-Азиз Јемус Јункунг Јамех, и тврди да може излијечити АИДС.

Овај 49-годишњак људе затвара због наводног врачања, па је запријетио да ц́е одсјец́и главе свим хомосексуалцима јер су они "против Бога и људи".

Уз то, развио је склоност према пуцању у мирне демонстранте, а било ко ко се усуди да проговори о његовој окрутности аутоматски ризикује да ц́е га отети, мучити или убити, као имама Леигха.

Током владавине, Јамех је од своје земље учинио "луду куц́у". Иако остатак западне Африке тежи према демократији, Гамбија, која је независност стекла прије 50 година, мјесто је на којем умиру све људске слободе. Као што је он бизаран, такви су и покушаји да га се свргне са власти.

Посљедњи се догодио у децембру 2014. године, кад су два гамбијсаи Американца, с нешто мало војног знања, купила оружје у САД-у, прокријумчарили га у Гамбију, тамо изнајмили аутомобиле и дошли пред Јамехову палату.

Надали су се да ц́е Јамехови чувари да побјегну, али су се гадно преварили. Занимљиво је да иако га се сви боје, многи суграђани му се истовремено и диве, као и туристи који, не знајуц́и праву ситуацију, дођу у посјету земљи која се назива "насмјешнијом обалом Африке".

Тако је ово савршена дестинација за око 50.000 Британаца сваке године, јер је земља сигурна и прилично јефтина. А захваљујуц́и туризму и извозу кикирикија, привреду ове мале државе биллежи годишњи раст од 6.3 посто. Исто тако, иако је вец́ина становника сиромашна, Јамех је осигурао добро здравство.

За разлику од западних сусједа, Гамбија је тако избјегла епидемију еболе, па је код њих изузетно ниска смртност међу ђецом и при порођају, што је иначе велики проблем на континенту. Исто тако, у Гамбији се вакцинише највише људи, од свих афричких држава, за шта треба одати признање лудом предсједнику.

Све наведене тврдње немогуц́е је провјерити без слободних медија, а 2004. године мистериозно је убијен Деида Хидара, репортер који је прије тога критиковао владајуц́и режим. Предсједник држи медије чврсто стегнуте, и користи за оно у чему највише ужива: самопромоцији.

Једном се руковао с америчким предсједником Бараком Обамом што је искористио као доказ блискости са свјетским вођама. А ни САД није направио велики притисак на њега и владајуц́и режим. Гамбију су прозвали "пријатељском нацијом", па су више-мање прешли преко наводне отмице двојице америчких грађана 2013. године, за које се и даље не зна гђе су.

То омогуц́ава Јамеху да неометано влада, па ц́е вјероватно у истом ревијалном тону наставити да тече живот грађана и након избора ове године. И то упркос томе што групе за људска права напомињу колико је пооштрен режим након неуспјешног државног удара у децембру, кад је 30-ак чланова породице и познаника вођа удара задржано без подигнутих оптужница, с тим да су неки стари свега 14 година.

Прошле године се у Гамбији појавио трачак наде кад су УН-ови чланови Савјета за људска права почели да истражују ситуацију у земљи.

Али био им је забрањен улазак у затворске центре, па нису стекли праву слику. Јер, с Јамехом увијек одете један корак напријед, а затим три уназад, пише Ози.
БНТВ