Падају нецаринске баријере са Србијом?

765-574-b149d8a2bdc38ab3794a6c66eeea9ca0

САРАЈЕВО │ Нецаринске баријере с којима се предузећа из БиХ сусрећу приликом извоза својих производа у Србију већ годинама можда би ускоро могле постати ствар прошлости.

Како наводе у Спољнотрговинској комори (СТК), БиХ је према Србији пријавила четири нецаринске баријере, и то три званичне које су уочене приликом извоза пилећег меса, механички откоштеног меса и млијека, те једна која још није прихваћена као званична, а тиче се извоза пива.

Појашњавају да су нецаринске баријере пријављене у смислу задржавања робе на граници, узимање узорака за анализу сваке пошиљке те непризнавања анализа акредитованих лабораторија БиХ. Тако има случајева да се при извозу висококварљиве робе, попут меса, узимају узорци од сваке пошиљке, а резултати анализа задржавају робу на граници до 10 дана, све док она не постане кварљива.

„Овакве ситуације, које су, нажалост, врло честе, представљају озбиљан проблем извозницима, а рјешење је једноставна анализа ризика“, рекли су из СТК БиХ.

Да би се овим појавама могло стати у крај у неком наредном периоду, потврдио је недавни састанак Мирка Шаровића, министра спољне трговине и економских односа БиХ, са Расимом Љајићем, министром трговине, туризма и телекомуникација Србије, чија је тема била управо уклањање нецаринских баријера у трговини земаља региона.

Шаровић је тада предочио Љајићу притужбе бх. компанија које се баве извозом меса перади и баријерама на које наилазе у Србији, посебно онима које се односе на лабораторијске анализе. Како су за „Независне новине“ рекли из Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, министри су договорили да надлежна министарства БиХ и Србије у што скорије вријеме организују састанак надлежних инспекцијских тијела двију земаља како би биле елиминисане баријере у веома развијеној трговинској сарадњи.

Из СТК БиХ рекли су да су нецаринске баријере, које се најчешће појављују у трговини између земаља ЦЕФТА региона, техничке, санитарне и фитосанитарне те административне. Појашњавају да се техничке баријере јављају у смислу неприхватања докумената о оцјени усаглашености, односно дешава се да су земље ЦЕФТА региона на различитим нивоима усвајања директива ЕУ о техничким прописима, при чему се јавља проблем овакве врсте. Код санитарних и фитосанитарних баријера, кажу, долази до неприхватања сертификата издатих од стране акредитованих кућа.

Када су у питању административне баријере, из СТК БиХ појашњавају да су оне најчешће присутне на граничним прелазима, и то, на примјер, нетранспарентна процедура царињења, контроле и верификација докумената о поријеклу робе, недостатак информација о новоусвојеним прописима, те скупа и дуготрајна процедура издавања дозвола.

„Хронолошки посматрано, у 2009. години, према извјештају ЦЕФТА секретаријата, највише баријера при трговини пријавили су Косово и Србија, док је 2015. године највише пријављених баријера било од стране Србије и БиХ“, прецизирали су из СТК БиХ.

Према њиховим ријечима, у 2009. години доминирале су пријаве баријера приликом трговине прехрамбеним производима, пићем, алкохолима и сирћетом, дуваном и цигаретама те живим животињама и животињским производима.

„У 2015. највише пријављених баријера било је такође из области прехрамбене индустрије, затим хемијске индустрије, живих животиња и животињских производа“, рекли су из Коморе.

Додају да, иако се до данас број пријављених баријера смањио на најмању могућу мјеру, све три врсте баријера и даље се јављају при извозу пољопривредно-прехрамбених производа из БиХ у Србију.

Наглашавају да се проблеми међусобног непризнавања сертификата производа јављају без обзира на потписане протоколе о међусобном признавању сертификата акредитованих лабораторија, што се сматра истинском нецаринском баријером.

Међутим, у пракси постоје и случајеви када компаније пријављују баријеру као нецаринску, а након обављеног преиспитивања баријере, утврди се како таква баријера није имала основа, на примјер, сертификат робе није издат од стране неакредитоване лабораторије и слично.

С тим у вези, а како би се избјегле нецаринске баријере, барем оне попут задржавања прехрамбених производа на границама, из СТК БиХ кажу да је потребно успоставити систем анализе ризика у свакој од земаља ЦЕФТА. Појашњавају да је анализа ризика систем провјеравања пошиљки и узимања узорака пошиљки на границама у одређеним периодима.

Уколико се покаже да су посљедње три анализе узорака негативне на третиране састојке, онда би пошиљке границу требало да прелазе несметано један одређен период. „За успостављање оваквог система наџора задужене су Управе за ветеринарство и инспекцијске службе сваке од земље и требало би да буду предмет њиховог међусобног договора“, рекли су из СТК БиХ.

Независне новине