Плату нижу од просјека има 177.000 радника

kineski_radnici

БАЊА ЛУКА l Највећи број запослених у Српској прима плату која се креће у распону од минимално загарантованих 370 до 610 марака, а републички просјек је недостижан за чак 177.000 радника.

Према подацима Пореске управе Републике Српске, на крају октобра биле су запослене 263.972 особе. Убједљиво највећи број њих зарађује између 371 и 610 марака – 103.681.

Испод просјечне зараде у Републици Српској, која износи 834 марке, било је и 38.159 радника из платног разреда који обухвата зараде између 611 до 830 KМ. Најнижу плату у Српској у износу од 370 марака у октобру су добила 24.242 радника. Више од 11.000 радника није зарадило ни минималац, а у Пореској управи су објаснили да су у тој групи запослени који нису пријављени на пуни фонд радних сати или су били на боловању.

С друге стране, око 86.000 радника може да се похвали да зарађује плату чији износ премашује републички просјек. У платном разреду који обухвата зараде у распону од 831 до 1.000 марака у октобру је било 25.926 радника. За наше услове солидном платом од 1.001 до 2.000 марака могло се похвалити 52.098 запослених. Радничку елиту представљају 8.053 запослена чији банковни рачун мјесечно буде увећан за износ који премашује 2.000 марака.

Предсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске Драгутин Шкребић каже да је главни разлог за лошу статистику стање у које је доведена привреда.

„Највећи број радника у привреди прима плату мању од просјечне. Плате у привреди не могу бити веће, па чак ни просјечне јер огромна издвајања за порез и доприносе уништавају послодавце“, рекао је Шкребић и додао да већина предузећа у Српској у тренутним околностима не би могла преживјети знатније повећање плата.

Да би дошло до раста плата, додаје Шкребић, неопходно је смањити стопу опорезивања рада, али и смањити и ограничити запошљавање у јавном сектору који представља огромни терет.

„Од великог броја запослених у јавном сектору друштво нема никакве користи. У високим платним разредима су радници у појединим агенцијама које ничему не служе. Ријеч је о људима који су на основу политичке опредијељености стекли радна мјеста. Њихов рад никоме није користан и без њих се може. Они само представљају терет за буџет Републике Српске и привреду која га највећим дијелом пуни“, навео је Шкребић и додао да знатан дио запослених у јавном сектору који примају плату већу од 1.000 марака реално не заслужује ни 500 KМ.

Предсједник Kонфедерације синдиката Републике Српске Обрад Белензада каже да су радници постали врхунски економисти јер су принуђени да пронађу рачуницу за преживљавање.

„Ситуација је сигурно и гора него што званични подаци показују. Поред радника за које послодавци уплаћују доприносе, постоје и они за које не плаћају обавезе и којима дају минималац на руке, па чак и сићу која је мања од најниже плате“, рекао је Белензада и додао да ситуација може кренути набоље само уколико дође до покретања привредне активности у Републици Српској.

Економски аналитичар Зоран Павловић навео је да због ниских примања великог броја радника опада куповна моћ, што додатно гуши и привреду која нема коме да прода своје производе.

„Ти радници се боре како да свој кућни буџет прилагоде трошковима који непрестано расту и које не прати и раст зарада“, казао је Павловић.

Једини излаз види у смањењу оптерећења на плате и стимулисању запошљавања у привреди.

„Уколико бисмо успјели да штедимо на буџетским потрошачима, онда би се могло смањити и оптерећење на личне дохотке радника. Тиме би била отворена могућност за повећање плата и ново запошљавање“, тврди Павловић.

Смањење пореза и доприноса најављивано је у више наврата, али је њихова стопа и даље на високих око 66 одсто.

Задуживање

Генерални секретар Покрета потрошача Републике Српске Драгован Петровић каже да је велики број радника због ниских примања принуђен да се задужује за основне животне потребе.

„Проблем је што грађани улазе у зачарани круг задужења јер кредитима отплаћују постојећа задужења“, истакао је Петровић.
Глас Српске