По сваком становнику БиХ 30 литара алкохола

djeca alkohol

САРАЈЕВО │ Чак 119.132 тоне алкохола и алкохолних пића увезли смо за девет мјесеци ове године, показују подаци Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ.

Ако ту вртоглаву цифру упоредимо с прелиминарним резултатима пописа, испостави се да нам је, по глави становништва, стигло више од 30 литара ових напитака.

Према подацима УИО БиХ, највише се то односи на пиво, вино, жестока алкохолна пића, те неденатурисани етилни алкохол, чија је укупна вриједност, када је ријеч о увозу за девет мјесеци, чак 150 милиона KМ.

Цифра је, дакле, фрапантна, а алармантан је и податак да је увоз алкохолних пића знатно порастао у односу на исти период прошле године, када је количина износила 113.392 тоне, а укупна вриједност 141 милион KМ.

„Алкохол се највише увозио из Хрватске, Србије, Словеније, Њемачке, Холандије, Италије, Грчке и тако даље“, казао је Ратко Kовачевић, портпарол УИО БиХ.

То што се ријеке алкохолних пића слијевају према БиХ, не чуди Милана Kовачевића, дугогодишњег конобара из Бањалуке, чије искуство показује да за флашом и чашом све чешће потеже и старо и младо.

„У кафанама се највише пије пиво, али се муштеријама ‘не гади’ ни жеста. Више нема правила када ће неко ‘дезинфиковати грло’.

Ако сте мислили да то важи само за викенд, варате се. Имате људе којим је неколико пива дневно постао ритуал, баш као некоме кафа“, прича нам Kовачевић.

Осим што, дакле, огромне количине алкохолних пића набављамо из иностранства, истовремено повећавамо и властиту производњу. И воће се у ту сврху масовно сади, а шљивовица и остале врсте ракије пију се у свакој прилици.

„Производња ракије се повећава, а највише се производи она од јабуке, чак више него и од шљиве. Kод нас се не може ни доручковати, ни попити кафа, ни неко сахранити, ни оженити, ни крстити без ракије. Ракија је код нас прва част. Ако немате ракије да почастите, нисте добар домаћин. Тако је то код нас“, наводи Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске.

Према ранијим процјенама стручњака, од укупног броја оних који пију алкохол, 15 одсто постане овисно, а тек неколико их се лијечи.

Ситуација се, процјењује се, погоршала током и послије рата, у смислу да се повећао број особа које пију алкохол.

Занимљиво је да, како то показују подаци УИО БиХ, у току ове године укупно одузето алкохола и алкохолоних пића у вриједности од 31.210 KМ.

„Иначе, приликом увоза у БиХ грађанима је дозвољено уношење једног литра жестоког алкохолног пића и двије литре вина“, навео је Ратко Kовачевић.
Независне