Поручено на затварању симозијума: ВАЖНО ЈЕ БОРИТИ СЕ ЗА СЛОБОДУ, тако ослобађамо и друге и себе

ТРЕБИЊЕ │ Предавањем на тему „Религија и Европа након пада Гвоздене завјесе“ проф. др Лучијана Турческуа са Унивезитета „Конкордија“ из Монтреала, у Требињу је вечерас завршен радни дио 6. годишњег скупа „Теологија у јавној сфери“ у организацији Центра за философију и теологију.

У завршној бесједи, један од утемељивача симпозијума – некадашњи захумско-херцеговачки а данас епископ франкфуртски и цијеле Њемачке Григорије казао је да се и на овогодишњој „духовној гозби“ догодило оно како је симпозијум и замишљен – учесници и гости могли су да чују различита мишљења, а нису долазили са осјећајем да се неко мора са њима слагати нити да се они морају слагати са другима.

Он је истакао да је срећан што је његов насљедник на трону епархије захумско-херцеговачке и приморске – владика Димитрије имао храбрости да настави започето дјело, што је, додао је он, било и очекивано за духовног пастира који је, како сам каже, у Херцеговину стигао због слободе и ради слободе.

„Без обзира на све притиске, видљиве и невидљиве на њега и на све нас – врло је важно да имамо слободу да се боримо за слободу. Борити се за слободу значи не само ослобађати друге –  него тако ослобађамо и себе. Можемо да кажемо да још једног слободног епископа имамо у цркви, а то је велика ствар“, поручио је владика Григорије.

 

Цркве источне Европе пред изазовима модерности

Теолог Лучијан Турческу казао је да прогоњене од комунистичких режима – цркве у источној Европи након пада Берлинског зида доживљавају препород – који прати и болно суочавање са истином да су се многи епископи и свештеници, као сарадници тајне комунистичке полиције, бавили потказивањем својих колега и парохијана, што је у великој мјери скандалима укаљало друштвени углед вјеских заједница.

Повратак на друштвену сцену цркву је суочио и са новим изазовима, у првом реду нужношћу да се у модерном свијету нађу адекватни одговори на питања – сексуалности, односа цркве и национализма, начина организовања вјерске наставе у школама, те односа према избјеглицама у актуелној мигранској кризи.

„Мада већина цркава није заистересована да доноси регулативе у области сексуалности, оне које то јесу нагињу ка екстремном конзервативизму – охрабрујући забрану абортуса, одбацивање хомосексуалности и охрабривање традиционалних породичних вриједности“, напоменуо је Турческу додајући да у том смислу поштује напоре Руске и Румунске православне цркве, које су – и поред тога што остају у духу конзервативне традиције – барем покушале да формулишу одговоре на та питања и тиме покажу отвореност према прогресу.

Национализам је, додаје Турческу, нешто што је према истраживањима јавног мнења у већини земаља региона помијешано са религијом, као што је примјетно и то да су земље које су се прикључиле Европској унији успјеле да снизе националистичке тензије. Поновно увођење вјерске наставе у државне школе, истакао је предавач, можда је и највећи успјех цркава региона.

„Док је већина усвојила нешто релаксиранији приступ подучавању религије – неке друге имају снажно осјећање да религија треба да буде дио наставног плана и програма, чак и ако је не могу учинити обавезном онако како би жељели, због различитих међународних заштита слободе савјести и вјероисповијести, укључујући и слободе да се не вјерује и да се промијени религија“, закључио је Турческу.

Р.С.