Посљедице НАТО бомбардовања под лупом стручњака

БЕОГРАД │ На иницијативу више од сто стручњака из различитих профила и припадника Војске Србије могле би да буду испитане посљедице по људе и животну средину НАТО бомбардовања Србије 1999 године. Приједлози и препоруке Иницијативног одбора прослијеђени су министарствима здравља и животне средине, а састанак са ресорним министрима предвиђен је 5. октобра. Истовремено, и правници најављују окупљање покретање тужбе против 19 НАТО земаља које су бомбардовале Србију.

Вишегодишња нагађања о посљедицама бомбардовања могла би да буду доказана или оповргнута. Уколико би постојало координационо тијело могло би да утврди везу између бомбардовања и тзв. еколошки геноцида: пораст канцерогених обољења, стерилитета и аутоимуних болести.

„Ако су у питању малигне болести вршићемо поређење да ли терапија која је била стандардна и са којом смо имали одређен степен резултата остао такав послије нато бомбардовања, други аспект су  аутоимуне болести„, каже проф. др Даница Грујичић, начелница одјељења за неурохирургију Клиничког центра Србије.

Трећи аспект је испитивање стерилитета, посебно мушког стерилитета, који је 100 посто скочио послије НАТО бомбардовања, истакла је Грујичићева.

Загађеност животне средине могла би да буде испитана математичким прорачунима, на примјер колико загађујућих компонената иде у ваздух када гори једна зграда, а колико у уобичајеним индустријским процесима. Испитивање животне средине даје резултате и послије дужег временског периода.

„Можете одређеним циљаним истраживањима да утврдите шта је посљедица бомбардовања или бар добрим дијелом, а шта је посљедица неког рада неких фабрика прије или послије тог периода. Може се сигурно рећи да су неке посљедице остале. Та количина испуштена у том временском периоду у та три мјесеца је огромна, и представља неколико уобичајених годишњих емисија за земљу као што је Србија„, рекао је проф. др Александар М. Јововић са Машинског факултета у Београду.

Одмах послије бомбардовања је утврђено је да се контаминација десила у Врању, Бујановцу и Прешеву. Иницијативни одбор тражи подршку државе за истраживање. Врата министарстава здравља и животне средине су отворена за ову иницијативу.

У међувремену је јавност више пута указивала гдје је контаминирано земљиште заправо гдје се догодио злочин и ми потпуно подржавамо јавност да се сваки податак зна не само за радијацију и контаминацију него и за било којим другим загађењем, ми једва чекамо да се комисија на овај или онај начин формра, учествоваћемо у томе разумије се„, каже Горан Триван, министар заштите животне средине.

Формирање координационог тијела требало би да омогући прикупљање података на једном мјесту и организује анализе концентрације тоскичних материја у ваздуху, води, земљишту и храни. Послије утврђивања колико је загађујућих компонената завршило у животној средини епидемиолози, љекари и токсиколози утврђиваће како је то утицало на здравље.

Потом би могла да услиједи акција економиста и правника да би утврдили вриједност уништених постројења. Ово је шанса и да Србија буде извор података у научном свијету.

Извор: РТС