Повратак емоцији: Брано Ликић свирао требињској публици

ТРЕБИЊЕ │ У Музеју Херцеговине вечерас је приређен концерт Брана Ликића.

Посљедњи пут, како каже овај кантаутор и музички продуцент, пред требињском публиком наступио је још давне 1976. године у Дом младих, а од тада кроз Требиње је само пролазио, у тим кратким сусретима сваки пут се наново инспирисао нашим градом, због чега се осјећао и дужним да за то надахнуће узврати гостовањем.

Породичним поријелом Љубињац, Ликић каже да му Херцеговина много значи, као што га и поносним чини што сви наши талентовани људи углавном воде поријекло из Херцеговине.

Сарајевски музичар и композитор, са адресама између Америке и Европе, данас ствара музику широког жанровског и стилског распона – од џеза до класике, сарађује и широм свијета наступа са врсним музичарима, компунује и музику на стихове познатих пјесника – што сматра својим задатком и доприносом нашој култури, а продуцентским послом бави се данас само када са музичарима који га ангажују постоји међусобно музичко разумијевање.

Својим посљедњим албумом вратио се акустичној музици, изразу који најнепосредније свједочи емоцију, јер сматра да свијету данас треба управо неки нови романтизам који ће нашим животима вратити изгубљену емоционалност.

„То је један мој приступ и филозофски став – да се одушевљавам несавршеним стварима. Јер није ни у природи све савршено. Ја желим да сачувам емоцију, она је тај кључ на који реагују људи. Ја могу одсвирати и погрешну ноту, али нећу изгубити емоцију. То је суштина приче коју са зрелошћу достиже један умјетник“, каже Ликић.

Подсјећајући на своје музичке почетке у Сарајеву, кроз групе „Формула 4“, „Резонанса“ и „Баглама бенд“, Ликић каже да је његова креативност, у основи везана за рокенрол, увијек тежила експерименту и оригиналном звуку, одбијању да се иде утабаним стазама – па макар се отишло и кривим правцем.

Као продуцент, Брано Ликић оставио је дубок траг у екс-ју домаћој музици. У његовом култном студију БЛАП, који је радио од 1978. до 1992. године у Сарајеву, настало је више од 500 албума, од оних у стилу народне музике до најславнијих нота култне сарајевске поп-рок школе…

Р.С.