Пратећи програм: ФЕСТИВАЛ У ОБЈЕКТИВУ

izlozba

Другу годину заредом, као плод сарадње Фестивала фестивала и Фото-кино клуба Требиње – настаје изложба фотографија са фестивалских представа.

Програм „Фестивал у објективу“ ове године ангажовао је десетак најактивнијих чланова требињског Фото-кино клуба, који су оком камере трагали за визуелно снажним моментима сценских креација, од позоришта стварајући умјетност у једном другачијем медију – фотографији.

Избор радова насталих на седам фестивалских вечери синоћ је представљен учесницима и позоришној публици, а жири у саставу Веселин Брковић, ликовни умјетник, Радоје Елез, фотограф и Миљан Вуковић, ликовни умјетник – одабрао је три најбоља.

Првонаграђена фотографија настала је, нимало случајно, на визуелном спекталу овогодишњег фестивала – побједничкој представи „Аd infinitum“ позоришта из Старе Пазове, а њен аутор је Славенко Вукасовић.

Друго мјесто освојила је фотографија Нинослава Илића, а треће Сандре Самарџић.

izlozba2

Предсједник жирија Веселин Брковић истиче да жири није имао лак задатак.

Напротив, ми смо се суочили са великим бројем одличних фотографија које показују да су аутори тих фотографија прецизно разумјели понуђени задатак и да су се са том сложеном проблематиком суочили на један изузетно узбудљив, креативан начин и да су нам понудили одличне фотографије које демонстрирају њихово знање и таленат“, рекао је Брковић.

Он истиче да „изложба дјелује убједљиво и као цјелина и да се у смислу квалитета држи добро у свим сегментима“.

„То, с једне стране, показује да се у Требињу ових дана догодио прави празник позоришта, а са друге стране – да су чланови Фото-кино клуба Требиње постали једна неоспорна културна чињеница и стваралачка оаза, која има респектабилан значај и мјесто у овој регији“, закључио је Брковић.

Другонаграђени Нинослав Илић први пут се окушао у позоришној фотографији.

„Заиста је то специфичан изазов за фотографа јер стварате умјетност фотографишући – умјетност. Ту је задатак фотографа да покуша да пренесе ту емоцију и поруку, коју су и сами глумци на сцени жељели да пренесу публици“, каже Илић.

Омаж Бати Живојиновићу

Други пратећи програм вечери публику је подсјетио на недавно преминулу глумачку легенду екс-Југославије Велимира Бату Живојиновићу – пројекцијом филм-антологије са најбољим улогама великог глумца, рађене у продукцији Радио-телевизије Србије.

Један од коаутора овог филма и монографије о глумачкој легенди Божидар Зечевић рекао је да је Бата „у екс-ју филму играо главну улогу од када је у њега и ступио“.

„Чак и онда када је играо епизоде – играо је главне улоге зато што га је народ доживљавао као свог најомиљенијег и главног глумца. Он је потекао из народа и вратио се у народ као један велики мит“, казао је Зечевић, додајући да се за Бату Живојиновића с правом може рећи да је наш највећи глумац, али и више од тога – својеврсни симбол цијеле једне епохе, идеје и државе, којих више нема.

Bata_02

Он је подсјетио да је и сам Бата Живојиновић једном приликом за себе рекао: да и није глумац, колико је – знак.

Ја сам, рекао је, један велики знак, хоћу нешто да саопштим, покажем, симболизујем. И то је заиста тачно. Ако се узме у обзир његових више од 300 улога и 1.000 глумачких лица – он је постао знак: друге половине 20. века, коју је он оличавао својом појавом и оствареним улогама, уопште, својим дејством у култури. Он се се никад није задовољавао филмом дајући му само глумачки допринос – он је живео са филмом и у филму од почетка до краја“, истакао је Зечевић.

Стога, није замислива ниједна будућа историја о бившој СФРЈ без њеног филмског симбола Бате Живојиновића, закључује Зечевић.

Додаје да још нико није избројао колико је Бате Живојиновића остварио улога на филму и у телевизијским серијама, те да је број од 325 – до којег су стигли аутори монографије и филм-антологије о Бати – само релативан.

Р.С.

(Фото: Јован Видаковић)