Пратећи програм: КУДА ИДЕ ПОЗОРИШНИ АМАТЕРИЗАМ?

Позоришни радници и представници драмских аматерских друштава из региона изнијели су своје виђење стања у позоришном аматеризму, почевши од Босне и Херцеговине, па до Македоније, на трибини организованој у пратећем програму Фестивала на тему „60 година Фестивала фестивала – Kуда иде позоришни аматеризам“.

Сви они су заузели заједнички став – да се све мање новаца издваја за позоришни аматеризам, али ентузијазма не недостаје.

Бавећи се најприје историјатом позоришног аматеризма у БиХ који датира још из педесетих година прошлог вијека, Јесенко Музаферија, члан Умјетничког савјета Фестивала Фестивала је истакао да аматеризам у БиХ нема масовност чланства, нити системске потпоре какву је имао у бившој Југославији, али се ипак пажња посвећује младим кроз разне облике радионица, организација и слично.

„Поред фестивала у Бугојну, треба издвојити Фестивал средњошколског драмског стваралаштва БиХ у Kоњицу, Интернационални фестивал средњошколског театра Јувентафест у Сарајеву, Интернационални фестивал студентских позоришта Kестенбург у Бањалуци, Интернационални фестивал аматерског театра у Лакташима, а посебно Фестивал фестивала у Требињу, који би се такође могао назвати интернационалним, регионалним, западнобалканским“, навео је Музаферија.

Саво Мучибабић, генерални секретар Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине и некадашњи секретар Савеза аматера Србије је, међутим, навео податак да, и поред сличних успона у бившој Југославији и потешкоћа са којим су се суочили након њеног распада, у Србији данас има око 400.000 аматера који још чекају да се, након недавно усвојене Стратегије развоја културе Србије, испуни обећања новог министра да ће аматеризам бити једна од стратешких области.

„Савез уметничког стваралаштва аматера Војводине је члан Европске асоцијације аматера и ја бих замолио и остале наше делове бивше државе ако желе – да се учлане, јер не морају то бити савези као целина, већ могу бити савези појединих области. Иако таквог савеза Босна и Херцеговина нема, можда би Фестивал као организован систем могао постати члан те асоцијације, јер је то могући пут и ка различитим фондовима и сарадњи са другим позоришним трупама“, рекао је Мучибабић.

Драган Копривица је, говорећи о црногорском драмском аматеризму, апострофирао чињеницу да се и у аматеризму дешавају различите махинације и уплиће политика.

Ипак, важно је да се аматери јављају сваке године, да се јаве неки нови клинци, нека млада лица, а велику улогу играју и професори из основних и средњих школа који воле да запале ту бакљу у срцима младих људи“, рекао је Копривица.

Македонац Трајче Кацаров, умјетнички директор Националне установе културе у Штипу и селектор Фестивала фестивала за Македонију је апострофирао проблем гашења домова културе у својој земљи по препорукама Европске уније због кандидатуре уласка у ову заједницу, па је од 50 домова културе настало десет националних установа културе у којима је доминантно позориште, али се ту изгубио аматеризам.

„Ако направите професионално позориште, ви сте изгубили овај фестивал, ви сте изгубили аматеризам, направили сте оно што не иде у прилог аматеризму, јер сад ја водим гимназијске трупе да се такмиче са некадашњим професионалцима“, казао је Кацаров.

Редитељ из Београда Владимир Путник је говорио о фестивалима и позориштима Србије, стављајући акценат на структуру позоришта и репертоар, па их је подијелио на класична аматерска позоришта, студентска позоришта, градска позоришта и драмска студија, а репертоари су разнолики, од класичног, преко домаћих и страних комада који третирају проблеме младих, до радионичарског рада.

На неадекватан третман драмских аматера од стране локалних заједница и државе указала је глумица из Црвенке Цвијета Јовановић – Мучалица која је истакла да и аматери треба више да се активирају у погледу изналажења средстава за опстанак…