Пратећи програм: ПРОМОЦИЈА „АНЕГДОТА И ЦРТИЦА ИЗ ПОЗОРИШНОГ ЖИВОТА“ АУТОРА МИЛОВАНА ЗДРАВКОВИЋА

У пратећем програму Фествала фестивала је, по пракси која се упражњавала и претходиних година, промовисана још једна добра књига – „Анегдоте и цртице из позришног живота“, аутора професора Милована Здравковића, театролога из Београда, а у издању земунског „Фестивала монодраме“.

Ријеч је о анегдотама и цртицама које су, како је објаснио Здравковићев новосадски колега Зоран Ђерић, раније објављиване у различитим издањима, али и новим које је сам аутор сакупио, будући да је био њихов свједок, односно, од 19. вијека до данас.

У питању си најразличитији видови позоришног живота који су сакупљени, од анегдота везаних за глумце, преко управника и директора позоришта, редитеља, али је акценат на глумцима који су били и најподатнији за тако једну врсту описивања, зато што су били љубитељи тог неког вансценског живота, као што је позоришни бифе и кафана. Тако има и тога што би се данас могло назвати боемским животом, а у таквом једном неформалном односу испричане су бројне анегдоте и сачуване од заборава“, казао је Ђерић.

Он је напоменуо да књига има амбиције да предочи оно што је била свакодневица наших позоришних људи, а везана је управо за историју Српског народног позоришта, Народног позоришта, два вијека уназад.

„Књига исто тако даје, кроз духовит коментар, неко наше време, тако да она сведочи истовремено и о времену у коме су живели и стварали неки наши глумци и велика позоришна имена и то је један додатни допринос и вредност ове књиге“, додао је Ђерић.

Театролог Снежана Кутручки сматра да је ово књига која ће лако наћи пут до читаоца, јер ће, како сматра, бити истовремено и корисна и забавна, али ће утицати и на то да се мало дубље замислимо о нашој култури.

Оно што је најинтересантније јесте један савремен угао гледања на историју позоришта из једног одвојеног, а опет спојеног сегмента, који се односи на јавно и на приватно истовремено и то је једна такозвана историја приватног живота позоришта. Сведоци смо да се данас објављују многе историје приватног живота, не више онако ређајући политичке и економске ситуације, него догађаје који су неко наличје онога што нам се стварно приказује и што ћемо наћи у свакој енциклопедији“, казала је Кутручки, додајући да цртице биљеже хронолошки ликове српског позоришног живота, а анегдоте су забиљешке духа једног времена и позоришног живота.

Оно што је најважније да запамтимо јесте да ће нас ова књига поучити, да ће нас развеселити, али и увести многобројна питања о томе шта можемо да учинимо да нам сачува тај дух“, додала је она, истакавши да су глумци увијек били ти који су смјели да кажу и да прикажу живот у,  како каже, изврнутој, али јединој истинској форми која ће нас сачувати.

Сам аутор, театролог Милован Здравковић је објаснио да је, истражујући као професор историју позоршта, наилазио на различите занимљивости из позоришног живота које су га понукале да најприје почне о томе размишљати, а онда и да све то обједињује.

Онда сам, у првој књизи коју сам урадио – `Позоришни живот Земуна у 19. веку`, у једном сепарату, ставио неке анегдоте које на неки начин илуструју време настанка српског позоришта. Како ме је то заинтригирало – кренуо сам све и да бележим и слушам све оно што се дешава око сцене, на сцени, пошто сам цео живот у позоришту. Са друге стране, хтео сам да их сложим по неком систему, да имају неку социолошки-културолошку тежину, па сам их и сложио по разним областима, са једним уводом, који опет илуструје и објашњава време када су настале те анегдоте“, нагласио је Здравковић, задовољан што су његове „Анегдоте и цртице из позришног живота“ добро прихваћене и у Требињу.

Каже да су њему, као театрологу, интересантније цртице од анегдота, јер анегдоте, како објашњава, сликају вријеме, а цртице га објашњавају.

Одломке из Здравковићеве књиге на промоцији је читала требињска глумица Марија Ђајић…