Представљено издање „Дубровачког ћириличног писара“

ТРЕБИЊЕ │ У Музеју Херцеговине вечерас је представљено издање „Рускове књиге – Дубровачког ћириличног писара 1395-1423“, које је приредила Задужбина кнез Мирослав Хумски из Требиња.

Акати Дубровачке републике – у препису Руска Христифоровића, дубровачког канцелара у периоду од 1395. до 1423. године – највећим дијелом су молбе Дубровника за трговачке повластице упућене владарима Босне и Србије, те обласним господарима из дубровачког залеђа.

Горан Комар, који је уз нашег суграђанина Павла Ратковића приређивач издања, истиче да је значај ‘Рускове књиге’ што је у препису сачувала велики број писама – упућаних обласним гоподарима, босанским краљевима и српским владарима онога времена – чији су оригинали одавно изгубљени.

„Оно што је најважније и што желим снажно да подвучем је да се овдје ти обласни господари, па и босански владари, очитују као несумњиви хришћани. Садржаји њихових писама Дубровачкој републици указују на њихову правовјерност – да је могуће помишљати на цијелом овоме простору само на некакве јеретичке натруне, уколико их је било, али никако на некакву снажну јеретичку организацију како је то наука 19. и дијелом и 20. вијека сугерисала. И због тога нам је значајна ‘Рускова књига’“, истакао је Комар.

Додаје да је ријеч о 304 писма која представљају званичка државна акта из периода када Дубровник враћа своју самосталност и државни субјективитет, а која су у овом издању приређена са фотографијама оригиналног преписа и преводом на савремени српски језик.

Одређен број писама упућен је властелинима са подручја Требиња. И ми данас посматрамо њихове надграбне споменике у требињским селима, тих истих властелина и њихових породица, које су овдје живјеле у 14. и 15. вијеку – а, дакако, најзнаменитији међу њима су Љубибратићи и све њихове развојне линије“, напоменуо је Комар.

Овај издавачки подухват финансијски су подржали Град Требиња и Секретаријата за дијаспору Републике Србије, али је пресудан био, додаје Комар, ентузијазам групе наших суграђана који су иницирали оснивање Задужбине кнез Мирослав Хумски, чији ће издавачки рад сами финансирати мјесечним прилозима.

Задужбина је основана прије двије године управо са циљем прикупљања и публиковања докумената српске културне баштине, напомиње један од чланова овог друштва Предраг Милошевић.

За сада броји тридесетак чланова окупљених око ове идеје – а Дубровачки ћирилични писар већ је друга књига коју су издали.

Писма из ‘Рускове књиге’ односе се углавном на уређење дубровачких трговинских послова са људима са ћириличног језичког простора. Између осталих, ту су и писма кнегињи Милици – кир Евргенији у монаштву, Сандаљу Хранићу и многим великашима из тога времена. Међутим, из писама можемо да сагледамо и дух тога времена, као и да понешто наслутимо о карактеру пошиљалаца или прималаца тих писама“, истакао је Милошевић.

Р.С.