Предузећа у Српској масовно „бјеже“ из АД у ДОО

20160126205558_350135

БАЊАЛУKА │У Републици Српској све више акционарских друштава прелази у друштва са ограниченом одговорношћу што им смањује трошкове, али омогућава и знатно нетранспарентније пословање.

Са Бањалучке берзе у задњих пет година делистирано је 61 предузеће због преласка у ДОО и затворена акционарска друштва. Од тог броја у ДОО је прешло 55 предузећа, а у затворена АД шест друштава.

Међу тим предузећима су „Побједа“ Бијељина, „Борац“ Требиње, Фабрика за поцинчавање Сребреница, „1. мај металска“ Бањалука, „Мркоњићпутеви“, „Тржница“ Бањалука, „Бања Лакташи“, Фабрика вијака Мркоњић Град, „Србињепутеви“ из Фоче и многи други.

Директор Бањалучке берзе Милан Божић каже да је процесом приватизације у РС предвиђено да велики број предузећа буде претворен у акционарска друштва иако значајан број њих није био спреман за такав вид власничке структуре. Поред тога, према његовим ријечима, у тим предузећима мали акционари су масовно продавали акције по врло ниским цијенама јер нису имали дивиденду нити било какве реалне разлоге да очекују пораст вриједности тих акција.

„У таква предузећа су долазили инвеститори који су жељели да у потпуности купе тај капитал и успјевали су уз релативно мале износе улагања“, нагласио је Божић.

Истакао је да је потребно урадити анализу узрока због којих многи бјеже из АД у ДОО као што су трошкови и организациони захтјеви те размислити о евентуалном прилагођавању законских рјешења која би била прихватљивија за мала АД. Истакао је да постоје и праксе у окружењу гђе отворена АД имају бољи порески третман.
Прелазак у ДОО није у интересу државе

„Kод малих предузећа је много једноставније пословати у форми ДОО и то је један од разлога зашто су инвеститори који су испунили услове да трансормишу предузеће то и урадили. Интерес државе сигурно није да фирме прелазе из више транспарентних у мање транспарентна друштва, јер у транспарентнијем друштво се остварује много више прилика за развој с обзиром да су им доступнији извори финансирања„, рекао је Божић.

С друге стране, додао је, таква предузећа могу много више да утичу на економски развој земље јер су им могућности веће, могу много више да инвестирају у нове технологије.

„Дакле, интерес државе је да се предузећа корпоратизују, а не да се затварају“, нагласио је Божић.

Поред тога, постоји и непосредан интерес државе за транспарентније пословање јер је код акционарских друштава вјероватно много лакше наплаћују јавни приходи.

„У тим друштвима је много развијеније финансијско извјештавање, много су јачи контролни механизми и вјероватно постоји много мање простора за утају пореских обавеза. То је један од разлога због који се у неким земљама у којима је акционарство много развијеније на исти ниво друштвеног производа остварује много више јавних прихода„, нагласио је Божић.

Он је истакао да у РС у свега неколико сектора постоје добро организоване корпорације чијим акцијама се тргује на берзи, али да управљање у таквим предузећима још није довољно развијено у поређењу са корпорацијама које послују у развијеним земљама.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да и закон у РС предвиђа да већински власник који има више од 90 одсто акција може да купи и преостале акције и да је то један од разлога преласка АД у ДОО. С друге стране, како истиче, мали акционари у РС су потпуно незаштићени тако да су се углавном одлучивали да продају своје акције.

„Такође, фирме које су на берзи морају да имају потпуно јавне податке о пословању, што власници наших компанија баш и не воле. Одлучују се да воде свој бизнис како су га и до сада водили сматрајући да ту нема ко шта да гледа. То је тотално наопако од онога како би требало да буде“, нагласио је Павловић.

Предности за власнике

Промјеном правне форме из отвореног акционарског друштва у друштво са ограниченом одговорношћу добија се сљедеће:
-промет удјела се врши без посредства Берзе,
-даљи откуп удјела мањинских власника од стране већинског власника се одвија без спровођења компликоване процедуре јавне понуде за преузимање,
-нема ограничења везаних за дефинисање цијене приликом откупа удјела од преосталих власника,
-остварује се већа контрола над трговином удјелима фирме кроз остваривање права прече куповине од стране постојећих акционара,
-повећање капитала новим улозима (новчаним или неновчаним) врши се без сагласности Kомисије за хартије од вриједности,
-већа слобода при дефинисању органа фирме (нема обавезе везане за постојање Управног одбора) и односа међу сувласницима,
-смањује се опасност од примјене законских казнених одредби усљед не извршавања или пропуштања рокова за извршење прописаних радњи за привредно друштво,
-нема обавезе израде и сталног иновирања Проспекта за трговање акцијама на Берзи,
-смањују се обавезе извјештавања јавности о битним догађајима,
-могућност да се промјена правне форме искористи за откуп акција од мањинских акционара по тржишној вриједности, односно могућност да мањински акционари остваре право на -добијање тржишне вриједности својих акција и сл.

На тај начин остварује се прилична уштеда у трошковима пословања јер се избјегавају сљедећи трошкови:

-ревизија финансијских извјештаја (само за мала предузећа),
-јавно оглашавање у дневним новинама и обавјештавање Берзе и Kомисије за хартије од вриједности приликом сазивања и одржавања сједница Скупштине, планова пословања, -исплате дивиденде и других битних догађаја,
-приликом откупа удјела мањинских власника од стране већинског власника не плаћају се, као код отвореног акционарског друштва, накнада Kомисији за хартије од вриједности,

-трошкови обезбјеђења средстава на цјелокупан преостали износ капитала, израде документације за одобрење јавне понуде, оглашавања у дневним новинама и сл.,
-приликом повећања капитала новим улозима не плаћа се накнада Kомисији за хартије од вриједности, нити се мора плаћати брокеру/банци накнада за организовање уписа и уплате акција,
-приликом повећања капитала из добити не плаћа се накнада Kомисији за хартије од вриједности, као у случају емисије акција код отвореног акционарског друштва,
-трошкови надзора Kомисије за хартије од вриједности не плаћају се јер Kомисија више неће вршити надзор,
-не плаћа се услуга израде или иновирања Проспекта за трговање акцијама на Берзи, као ни касније накнаде Централном регистру и брокерима.

Капитал